МАУЗОЛЕЈ У ХАЛИКАРНАСУ

Град Халикарнас се налазио у Малој Азији на мјесту данасњег Бодрума, на обали Егејског мора у југозападној Азији.
Кад су Перзијанци просиривали своје краљевство у Египат, Сирију, Мезопотамију, сјеверну Индију и Малу Азију; краљу је била потребна помоц при наџирању свога великог царства. Увео је локалне владаре-сатрапе. Једна од провинција, Карија у западном дијелу Мале Азије (данас Турска) била је толико удаљена од Перзијског главнога града да је практицки била аутономна.

Од 377.-353. п.н.е. дорском провинцијом Каријом владао је краљ Маузол и премјестио је главни град у Халикарнас. Сваки образовани Грк постовао је Халикарнас, домовину великога грцког историцара Херодота (484.-424. п.н.е.), град пун занимљивости. Међутим, путнике је највише привлацила гробница краља Маузола. Из његова зивота нема неких занимљивости: припојио је Карији нека обална мјеста и острва. По освајењу поцео их је пљацкати уводити у цијелој дрзави порезе и даџбине. Цак је увео и порез на сахрану становниства. Тако је од разних пореза и приреза сакупио огромно богатство које му је било потребно за подизање властите гробнице. Та је гробница била тако велика да су стари Римљани називали “маузолејима” све велике, монументалне надгробне грађевине и од њих је маузолеј пресао у језик и његово знацење: велики надгробни споменик.

Наиме, Маузолеј је замисљен и као гробница и као храм. Са изградњом је запоцето јос за Маузолова зивота. Мјесто за Маузолеј одређено је у једној од најсирих улица Халикарнаса. Ова се улица прузала крај самога мора, дуз луке.
Пројект је повјерен архитектима Питеју и Сатиру. По заврсетку изградње Маузолеј је изгледао велицанствено: правоугаоно издање сирине 66м и дузине 77м. Био је висок 45м и подијељен на три дијела: први спрат висок 20м је био гробница Маузола и његове зене Артемизије сав облозен мраморним плоцама и окруњен фризом (траком која је опасивала гробницу мраморним рељефима. На том фризу је приказана борба Грка с Амазонкама, зенама ратницама које су према митологији зивјеле на сјеверним обалама Мале Азије, на данасњем Криму, а праотац им је био бог рата Арес. Овај се рељефни украс данас налази у Бритисх Мусеуму у Лондону). Изнад првог спрата се уздизала колонада висока 12м која је окрузивала просторије за приносење зртава у цаст краља и његове супруге те подупирала кров висок 7м. Кров је имао облик степеницасте пирамиде, а у простору између стубова налазили су се мраморни кипови лавова који су били симболи краљевске моци. На врху крова, дакле на врху пирамиде исклесана је коција у коју су била упрегнута цетири коња, а њом су управљали Маузол и Артемизија.

Љепота Маузолеја не лези у велицини грађевине, вец у декорацијама и киповима који су га красили извана на разлицитим спратовима. Код кипова се тезило природној велицини, иако није било правило. Кипове су израдили грцки кипари: Скопас, Тимотеј, Бријаксид и Леохар. Свакоме је била повјерена једна страна грађевине. Сви су досли са својим радионицама да суђелују у украсавању огромне велицанствене гробнице. А ево вец висе од једног вијека остроумни археолози узалуд покусавају да фрагменте нађене у русевинама споменика сврстају у једнородне групе да би на тај нацин одредили који од мајстора их је израдио, а све то зато сто су ти мајстори, и те како славни, и свакако обдарени врло лицним нацином изразжавања умјели да свој олицни талент прилагоде захтјевима нузне сарадње. Осјецај за заједницки рад и постовање заната; то су највазније особине грцког кипара. Ту, у присутности такмицарског духа агона како су га стари Грци звали, настале су мајсторске скулптуре изванредних пропорција, вјести спој грцког и источњацког кипарства.

Градња ове гробнице била је напорна. Медитеранско сунце и суха земља која се претварала у прасину отезавали су рад. Прије него што је заврсио свој рад Питије је умро. Недуго за њим умро је и Маузол. Но изградњу је наставила Артемизија не залеци ни људе ни новац да отме свог вољеног мужа забораву. Послије годину дана умрла је и она, а Маузолеј је конацно доврсен за Маузоловог унука 356. п.н.е.

До 15. вијека Маузолеј се дрзао у добром стању док му није потрес остетио кров и колонаду. У првој половици 15. вијека н.е. кризари реда Св. Ивана из Јерузалема провалили су у то подручје. Нису постеђели Маузолеј и на русевинама некад прекрасне гробнице-храма подигли су неприступацну тврђаву, Замак Светог Петра. Данас, у Бодруму, масивни замак јос стоји и брусено камење и мраморни блокови Маузолеја се могу виђети у структури зида замка.

Замисао краља Маузола да себе овјековјеци овим спомеником испунила се. Јер да нисмо обавијестени о овом умјетницком ђелу антике, нитко не би знао за краљево име, као сто данас не знамо имена многих регионалних краљева и тирана. Осим тога, овај споменик остаје и као симбол једне велике љубави: Маузола и његове Артемизије, љубави која је овјековјецена у надгробној грађевини.

 

Извор: https://www.znanje.org/i/i29/09iv04/09iv0406/_private/Mauzolej%20u%20Halikarnasu.htm