АНИМИЗАМ КОД СТАРИХ РИМЉАНА

Анимизам је старо вјеровање према коме све ствари посједују дух тј. душу, дакле, и животиње и биљке и ријеке и планине. Римска стара религија је у својој основи имала анимизам и она се огледала кроз разне „Духове“- пенате, ларе, лемуре и мане. То су све били духови од којих је зависило стање у породици и наклоност ових духова се добијала молитвом и приношењем жртава. Ове невидљиве силе су имале утицај и на живот ван куће, па пошто су Римљани доминантно били земљорадничко друштво морали су да поштују ове духове и у природи. Ове силе или духови се огледају у природним појавама и као такве могу или позитивно или негативно утичу на живот заједнице. Процес сазријевања плодова су римски земљорадници замишљали у облику божанстава и тако се временом ширио спектар божанстава. Наравно, и временом су се издвојила најзначајнија божанства тј. она која су имала највећи значај за заједницу.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Извор: Н.А. Машкин, Историја Старог Рима,Београд 1968, 84-85.