Велика изложба 1851. била је сјајна изложба технологије

Кристална палата у Хyде Парку, дом Велике изложбе из 1851. године. Getty Images

Велика изложба 1851. одржана је у Лондону у огромној згради гвожђа и стакла познатог као Кристална палача. За пет мјесеци, од маја до октобра 1851. године, шест милиона посетилаца напунио је огромну трговачку представу, задивљујући се по најновијој технологији, као и приказима артефаката из целог света.

Идеја Велике изложбе потакла је Henry Colе, уметника и проналазача. Али човек који је обезбедио овај догађај спектакуларно је био принц Алберт , супруг краљице Викторије.

Алберт је препознао вриједност организације великог сајма који би Британију поставио на челу технологије приказујући своје најновије изуме, све од масивних парних мотора до најновијих камера. Друге земље су позване да учествују, а службено име емисије је била Велика изложба радова индустрије свих народа.

Зграда за излагање, која је брзо названа “Кристална палача”, изграђена је од монтажног лива и стакла од плочастог стакла. Дизајниран од стране архитекта Joseph Paxtona, сама зграда је била чудесна.

Crystal Place је био 1.848 метара дугачак и широк 454 метара, а покривао је 19 хектара лондонског Hyde parka. Неке паркове древне стабљике окружиле су зграду.

Никада ништа попут Кристалног двора није било изграђено, а скептици су предвиђали да ће ветар или вибрација довести до колапса колосалне структуре.

Принц Алберт, који је имао своју краљевску привилегију, имао је војне одреде кроз различите галерије прије отварања изложбе. Ниједна стаклена плоча није сломљена док су војници марширали у затвору, а зграда је била сигурна за јавност.

Велика изложба приказала је спектакуларне проналаске

Простране галерије технолошких чуда, попут сала Машине у покрету, окупиле су посетиоце Велике изложбе. Getty Images

Кристална палата била је испуњена запањујућом количином предмета, а можда и најљепше знаменитости биле су у огромним галеријама посвећеним новој технологији.

Виле су се употријебиле да виде сјајне парне моторе дизајниране да се користе на бродовима или у фабрикама. Велика западна железница показала је локомотиву.

Простране галерије посвећене “Машинама и алатима за производњу” приказивале су бушилице за струју, машине за штанцање и велики струг за обликовање точкова за вагоне.

Дио огромне “машине у покрету” садржали су све компликоване машине које су претвориле сирови памук у готове тканине. Гледаоци су стајали префиксирани, гледајући машине за предење и стругови који раде на тканинама пред њиховим очима.

У сали пољопривредних уређаја били су прикази плугова који су масовног произведени од ливеног гвожђа. Било је и раних парних трактора и машина са паром за мљевење зрна.

У галеријама на другом спрату посвећене “филозофским, музичким и хируршким инструментима” приказани су предмети од органа цеви до микроскопа.

Посетиоци Кристалног двора чудили су се откривању свих изума модерног свијета који су приказани у једној спектакуларној згради.

Краљица Викторија је формално отворила велику изложбу

Краљица Викторија, у ружичастој хаљини, стајала је са Принцеом Албертом и најавила отварање Велике изложбе. Getty Images

Велика изложба радова индустрије свих народа званично је отворена свечаном обрадом у подне 1. маја 1851. године.

Краљица Викторија и принц Алберт возили су се у процесији из Буцкингхамске палате до Кристалне палаче како би лично отворили Велику изложбу. Процењено је да је више од пола милиона гледалаца гледало како се краљевска поворка креће кроз улице у Лондону.

Док је краљевска породица стајала на тепих платформи у сали центра Кристалне палаче, окружене великодушним странама и страним амбасадорима, принц Алберт је прочитао званичну изјаву о сврси догађаја.

Надбискуп Кентерберија тада је позвао на Божји благослов на изложбу, а хор са 600 гласова певао је Хaнелов “ходелујахски” хор. Краљица Викторија, у розе званичној хаљини која одговара званичној судској прилици, прогласила је отворену Велику изложбу.

После церемоније, краљевска породица се вратила у Бакингемску палату. Међутим, краљица Викторија била је фасцинирана великом изложбом и враћала се томе више пута, обично доводивши своју ђецу. Према неким књигама, она је направила више од 30 посјета Кристалној палати између маја и октобра.

Чуда из цијелог свијета су приказана на Великој изложби

Хале у Кристалној палати показивале су невјероватан низ предмета, укључујући и напуњени слон из Индије. Getty Images

Велика изложба дизајнирана је да представи технологију и нове производе из Британије и њених колонија, али да би јој пружио истински међународни укус, пола експоната било је из других нација. Укупан број излагача био је око 17.000, док су Сједињене Државе слале 599.

Гледање штампаних каталога са Велике изложбе може бити огромно, и можемо само замислити како је запањујуће искуство било за некога у посети Кристалној палати 1851. године.

Приказани су артефакти и предмети од интереса из целог света, укључујући огромне скулптуре, а чак и пуњени слон из Раџ, као што је позната британска Индија.

Краљица Викторија позајмила је један од најпознатијих дијаманата на свету. Описано је у каталогу изложбе: “Велики дијамант Runjeet Singh који се зове” Koh-i-Noor “или Планина светлости.” Стотине људи стајало је на линији сваког дана како би погледао дијамант, надајући се да сунчева свјетлост која пролази кроз Кристалну палачу може показати легендарну ватру.

Многи обични предмети су приказали произвођачи и трговци. Изумитељи и произвођачи из Британије су приказали алате, предмете за домаћинство, фарма и прехрамбене производе.

Ставке из Америке биле су такође веома разноврсне. Неки излагачи наведени у каталогу постали би врло позната имена:

McCormick, CH Chicago, Illinois. Жетелица житарица из Вирџиније. Brady, МB Њујорк. Daguerreotypes; сличности сликовитих Американаца. Colt, S. Hartford, Konektikat. Примјери ватреног оружја.
Goodyear, C., New Haven, Connecticut. Индијаска гума.

А остали амерички излагачи нису били тако славни. Госпођа C. Colman из Кентакија је послала “трослојне одјеће”; FS Dumont из Патерсон-а, Њу Џерси послао “свилену плишу за шешир”; S. Fryer из Балтимора, Мериленд, изложио је “замрзивач у замрзивачу”; и CB Capers из Јужне Каролине послали су кану одрезане из чемпреса.

Једна од најпопуларнијих америчких атракција на Великој изложби била је жеталица коју је произвела Cyrus McCormick. Дана 24. јула 1851. на фарми на енглеском одржан је такмичење, а жетелица McCormick-a је надмашила жетву произведену у Британији. Машину McCormicku додељена је медаља и написана је у новинама.

Жеталица McCormicku  је враћена у Кристалну палачу, а до краја љета многи посетиоци су сигурно погледали изузетну нову машину из Америке.

Многе изложбе изложене су шест мјесеци

Кристална палача била је чудесна, зграда која је тако огромна да су у њега биле ограђене високе беле шипке Хyде Парка. Getty Images

Поред представљања британске технологије, принц Алберт је такође предвидео Велику изложбу да буде скуп многих нација. Позвао је друге европске краљевине и, на велико разочарење, скоро сви су одбили његов позив.

Европски племство, осећајући се угроженим револуционарним покретима у својим земљама и иностранству, изразио је страхове о путовањима у Лондон. И било је опште противљење идеји о великом скупу отвореном за људе свих класа.

Европски племство је ослободило Велику изложбу, али то није било важно за обичне грађане. Бројке су се испоставиле узбудљивим бројевима. И када су цијене карата паметно смањене током летњих месеци, један дан у Кристал Паласу био је врло приступачан.

Посетиоци су свакодневно попунили галерије од отварања у 10 часова (подне суботом) до затварања у 6 сати. Толико је било видети да се многи, као и сама краљица Викторија, враћају више пута, а сезонске карте су продате.

Када је Велика сала затворена у октобру, званична посета посетилаца била је невероватна 6,039,195.

Американци су отпловили Атлантик да посете велику изложбу

Интензиван интерес за Велику изложбу проширен је преко Атлантика. Нењ Yорк Трибуне објавио је чланак 7. априла 1851. године, три недеље прије отварања изложбе, дајући савјете о путовању из Америке у Енглеску како би виђели како се зове Светски сајам. Новине су саветовали најбрже начине за прелазак Атлантика са парама линије Цоллинс, која је наплаћивала цену од 130 долара или линије Цунард, која је наплаћивала 120 долара.

Њу Јорк Трибујн је израчунао да би амерички буџет за превоз и хотели могао путовати у Лондон да види Велику изложбу за око 500 долара.

Легендарни уредник Њу Јорк Трибујн, Horace Greeley, отпловио је у Енглеску да посети Велику изложбу. Одушевио се количином приказаних предмета и споменуо је у диспозицији писаном крајем маја 1851. године да је провео “бољи дио од пет дана, ходао около и гледајући по вољи”, али ипак није био близу да види све надао се да ће га видети.

Након повратка Greeley, водио је напоре да охрабри Њујорк да одржи сличан догађај. Неколико година касније Њујорк је имао своју Кристалну палату на данашњем месту Брајант парка. Крyстал палата у Њујорку била је популарна атракција све док није уништена у пожару само неколико година након отварања.

Викторијанска Британија је прославила велику добродошлицу на Великој изложби, иако је у почетку било неких непожељних посетилаца.

Кристална палата била је толико огромна да су у згради затворене велике бјеланчевине Хyде Парка. Постојала је забринутост да ће врапци још увек гнијездити у огромним дрвећима посуђивати ​​посјетитеље као и експонате.

Принце Алберт је споменуо проблем уклањања врапаца његовом пријатељу војводе Велингтон. Старији херој Њатерлоа хладно је предложио: “Соколови соколови”.

Нејасно је тачно како је проблем враца био решен. Али на крају Велике изложбе Кристална палата је била пажљиво растављена и врапци се могу поново гнијежити у парковима Хyде Парка.

Спектакуларна зграда пресељена је на другу локацију у Сyденхаму, где је проширена и трансформисана у трајну атракцију. Остала је у употреби 85 година док није уништена у пожару 1936. године.

Извор: https://bs.eferrit.com/velika-izlozba-velike-britanije-1851/