ЦАРИГРАД У ОЧИМА ЛИУТПРАНДА ИЗ КРЕМОНЕ

Лиутпранд из Кремоне био је лангобардски дипломата рођен почетком 10. вијека у племићкој лангобардској породици у сјеверној Италији. Већ као младић се истакао на двору владара Хуга Арлског (926-945) својим знањем и дикцијом. На двору у Павији је и стекао своје образовање, а касније постаје и ђакон катедрале у Павији.Након тога је ступио у службу маркгрофа Иверије, Беренгара који га шаље у Цариград, у дипломатску мисију. У том моменту је на челу Византије био цар Константин VII Порфирогенит (905-959). Лиутпранд се за ово путовање припремао тако што је покушао да што више упозна историју и културу тамошњег царства. Његова прва посјета Цариграду је протекла позитивно што се и види из његовог писања. На прву је био одушевљен палатом званом Магнаура (Велика палата, тробродна базилика и зграда за пријеме) гдје га је цар и дочекао. У сали се налазио престол за цара и позлаћено дрво од бронзе н којима је Лиутпранд видио разне птице које различито пјевају. Описује и украсне лавове који су стајали позлаћени и који су испуштали звук рикања. Лиутпранд држање цара описује као необично и „неваспитано“ јер не прича са дипломатом директно већ преко логотета. Након састанка са царем, дипломата биљежи остала чуда Цариграда. Једно од њих јесу евнуси, кастрирани дјечаци, за које сазнаје да су били на високој цијени и да их често продају у Хиспанији. Затим описује „Дворану 12 лежаја“ која је била поред хиподрома. Ова зграда била је нека врста пријеме просторије за госте, који ту добијају и храну и пиће. Дипломати су за око запале златне посуде у којима се сервира воће и игре које су пратиле обед.  Последња ствар коју описује приликом своје прве посјете јесте обичај даривања војних старјешина и државних чиновника током Цвјетне недеље. Лиутпранд говори о дугачком столу у дворани на коме су поредане вреће са новцем које су затим додјељиване чиновницима. И поред свог шока око ових традиција, Лиутпранд радо прими свој поклон од цара и тиме завршава његово приповиједање.

Аутор: Тамара Ћ.

Извор: Д. Ацовић, Лиутпранд из Кремоне- два посланства у Константинопољ, Лозница 2011, 5-27.