МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ О РИЗОРЂИМЕНТУ

„Италијански ризорђименто је био подељен у две струје, које су се популарано и научно називале неогвелфима и неогибелинима. Неогибелини су сачињавали демократско крило под вођством Мацинија и Гарибалдија, са идејом о уједињењу италијанске нације у форми једне унитарне републике. Полазили су од тога да је нација дар од Бога и његово остварење. Мацини је писао студију у којој је доказивао да нема посебних раса у Италији и да их је она у средњем веку самлела у јединствено етничко тело. Нација је заједница јединственог језика и по томе природно остварење, а не нешто вештачко.
За неогвелфе, то јест либералне католике, нација је настала спајањем старих покрајинских идентитета. „Папа је Италија“ било је начело италијанских неогвелфа. Росмини вели да нема италијанске нације и да је створен појам „италијанске нације“ као црквеног и религиозног јединства, на коме живи седам различитих италијанских народа- Сицилијанци, Наполитанци, Тосканци, Лигури, Пијемонтежани, Ломбарђани и Венецијанци.“

Извор: М. Екмечић, Дијалог прошлости и садашњости, Београд 2002, 218-219.