О ЕТРУРЦИМА

„За разлику од многих других Италијана, Етрурци нису народ индоевропског порекла. Под утицајем Истока са којим тргују, оснивају у Тоскани, између мора и Тибра, бриљантну цивилизацију која достиже свој врхунац у 6. веку пре Хр. Изврсни земљорадници (посебно надарени за раскрчивање тла и наводњавање), они су и врло добри морепловци и трговци.Плове дуж западног Средоземља, отварају трговачка представништва и оснивају градове изван своје територије (на пример Капуа). У време када се Рим тек рађа, они са Картагином и грчким колонијама тргују на Западу. Додајемо томе да развијају врло богату и живу уметност (под утицајем Мале Азије) и да су врло религиозни (прорицали су на основу харуспиција и то знање касније пренели Римљанима). Нажалост, њихов језик је за нас остао готово сасвим неразумљив, али су Римљани много тога преузели из њихове цивилизације, најпре алфабет, вештину грађења храмова (Јупитеров храм), урбанизам, земљорадничка знања (наводњавање), водоводна умећа (саградили су најстарији канализациони колектор у Риму Cloaca Maxima, који је покривен у 2. веку пре Хр. и кориштен све до Другог светског рата!), многобројне обреде (погребне, са гладијаторима који су се првобитно борили у част умрлих, тријумф итд), поједине политичке институције (организацију краљевста, сенат, краљевска обележја итд).“

Извор: Жан Ноел Робер, Стари Рим, Clio 2009, 24-25.