ИСТОРИЈАТ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Архив Војводине је почео да ради 1926. године, а његов званични назив је тада гласио Државна архива у Новом Саду.  Решењем помоћника министра просвете пов. бр. 1566, од 5. августа 1926. године „за архивара Државне архиве у Новом Саду“ је био постављен др Димитрија Кириловића. У децембру исте године, Кириловић је ангажовао великог познаваоца архивске грађе, др Алексу Ивића, да сачини „извештај о стању и обиму архивске грађе жупанија и градова на подручју Војводине“ (данашње територије АП Војводине).

Димитрије Кириловић је упорним вишегодишњим радом успео у настојању да у Архив пренесе архивску грађу: Бачко-бодрошке жупаније из Сомбора; Торонталске жупаније из Великог Бечкерека; Тамишке жупаније из Вршца; Шајкашког батаљона; део архивске грађе Кикиндског дистрикта и Немачко-банатског граничарског пука број 12; Народног одбора из 1848/49; архивску грађу градова Новог Сада и Петроварадина; Каменичког властелинства; Народне управе за Банат, Бачку и Барању; Збирку планова места у Војводини (која се налазе на данашњој територији АП Војводине) с почетка 18. века; матичне књиге рођених, умрлих и венчаних од почетка 18. века (дупликате рађене за потребе државних органа); писама истакнутих личности из јавног и културног живота, и осталу грађу која аутентично сведочи о деловању, животу и раду, као и политичким, друштвено-економским и културно-историјским приликама у којима су њени ствараоци живели и деловали. Др Кириловић је као члан Државне комисије за реституцију архивске грађе, успео да пренесе у Нови Сад велики део грађе из Мађарске, Аустрије и Румуније.

После завршетка Априлског рата, Архив се нашао на територији такозване Независне Државе Хрватске. Окупационе власти су део грађе преселили из зграде Магистрата у Гарнизонску управу, а део су однели у Беч. Осим тога, Рудолф Шмит, бивши чиновник Архива, а којег су окупатори поставили „за комесара Државне архиве у Новом Саду и Историског друштва“, је присвојио у личном интересу вредан део архивске грађе и пренео га у Чехословачку пред сам крај рата. Велики део грађе је уништен приликом пресељења Архива у казамате Петроварадинске тврђаве 1943, где се налазио до 1945. године, када је преосталу архивску грађу Архива, Главни народноослободилачки одбор Војводине преселио у сутеренске просторије Банске палате у Новом Саду.

После Другог светског рата, Архив је 29. априла 1946. године, наставио рад са називом, Војвођанска архива, настављајући прикупљање и заштиту архивске грађе. За управника је био именован Фрања Малин, који је ову дужност обављао до 1946, када је за управника именован др Марко Малетин, дотадашњи архивар у Архиву. Осим заштите архивске грађе коју је прикупљао и чувао, Архив је пратио рад, и проблеме архивских средишта у АП Војводини, која су оснивана у периоду од 1946. до 1954. године.

Архив је 1951. променио назив у: Државна архива АП Војводине. Овај назив је промењен 1958, у: Историјски архив АП Војводине. Исте године, Архив је започео рад и на сређивању архивске грађе фонда Краљевске банске управе Дунавске бановине, који је преузет од Извршног већа АП Војводине 1956. године. Архиву је 1967. године, припојен Пољопривредни архив из Новог Сада, основан 1962. године као специјализована архивска установа за сређивање и обраду архивске грађе из области пољопривреде и водопривреде.

Назив установе је промењен у: Архив Војводине, како и данас гласи, 1970. године. Током седамдесетих и осамдесетих година 20. века на основу протокола о сарадњи са архивима у Мађарској, Румунији, Чехословачкој и СССР-у, који су подразумевали размену стручњака на бази реципроцитета и одговарајућих програма, Архив Војводине је организовао истраживања и заштитна снимања архивске грађе која је од значаја за историју данашње територије АП Војводине у архивима тих земаља, са циљем употпуњавања целина својих фондова и збирки. Обележавајући осамдесет година рада, Архив Војводине је 2006. године, потписао протоколе о сарадњи са Мађарским државним архивом, Архивом Главног града Будимпеште, Архивом Босне и Херцеговине, Архивом Републике Српске, Архивом Федерације Босне и Херцеговине и Државним архивом Црне Горе.

Архив Војводине је за свој стручни, научни и културни рад добио више друштвених признања и награда: Орден заслуга за народ – награда Председништва СФРЈ, 1986. године; Златна архива – коју додељује „Фондација Александра Арнаутовића“ 1999. године; Искра културе – награда Завода за културу Војводине, 2006. године.

Архив Војводине је указом председника Републике Србије одликован Сретењским орденом, другог степена, 2016. године, за нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа, поводом 90 година постојања и успешног рада.

 

Извор: https://arhivvojvodine.org.rs/istorijat-2/