СЛОВЕНСКО-АВАРСКА ОПСАДА ЦАРИГРАДА 626. ГОДИНЕ

Прва половина седмог вијека је за Византију представљала веома тежак период. Многа германска племена су угрожавала византијске посједе на Западу, а Персијанци су исто чинили на Истоку, док су Авари на Балкану себи подредили добар дио словенских племена и заједнички су нападали. Византија је покушавала да купи мир са Аварима, али је каганат постајао све агресивнији и амбициознији у својим освајачким намјерама. Врхунац њихове агресије осликао се у покушају да освоје Цариград 626. године. Опсада је трајала десет дана и завршила је византијском побједом.  О овој опсади говори више византијских писаца. Један од њих био је Георгије Писида, историчар из 7. вијека, који пише да је  „злокобни вихор Тракије грунуо на недужну лађу (Цариград)“. Авари су уз помоћ Словена покушали да заузму град, а Писида побједу над варварима приписује заштитници града- Богородици. О опсади говори и Теодор Синкел који извјештава о нападу Авара и свих њихових поданика, те о савезу Авара са Персијанцима. Према Синкелу сазнајемо да су словенске мале лађе ,познате као моноксили , требале да преведу персијску војску из Халкедона. Као и сви остали извори, Синкел побједу над непријатељем приписује Богородици. Ускршња хроника, чији аутор нам није познат, такође говори о овој опсади Цариграда. Као и Синкел, она помиње савез Авара и Персијанаца, а Словене подразумијева као дио аварске армије. И овај извор помиње словенске моноксиле и пропаст ове словенске „морнарице“ у водама око Цариграда. Ту је још један извор чији нам аутор није познат, а ради се о „Анонимној бесједи о опсади Цариграда“. Овај спис разликује Ските (Аваре) и варваре (Словене). Као и претходни извори, моноксиле у водама Цариграда приписује Словенима и помиње страшну буру која је уништила моноксиле и тиме онемогућила заузимање Цариграда. Писање Патријарха Нићифора о опсади је још један од извора, а интересантан је по спомену лешева словенских жена- ратника у водама Цариграда. Овакав податак о словенским женама ратницама се још помиње у вријеме бугарско-византијског рата 811. године када је цар Нићифор I изгубио живот. Слом опсаде је за Аваре означио почетак слабљења, али за Словене није означио ни приближан слом нити крај колонизације Балкана. У наредним годинама и вијековима ће словенски значај само додатно да порасте и ојача.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Извор: Византијски извори за историју народа Југославије , том I, Београд  1955, 143-171, 240.