Нама драгоцјен извор у проучавању положаја Словена крајем 6. вијека јесу „Чуда Светог Димитрија“ . Овај спис писан је на грчком језику и потиче из 7. вијека. Постоје два дијела тј. двије књиге. Прва књига је писана око 620. године и сматра се да је њен аутор архиепископ Солуна Јован; аутор друге књиге остаје непознат и сматра се да је састављена око 680. године. Садржај овог извора односи се на историју града Солуна кроз касни шести и већи дио седмог вијека, а као битан фактор очувања града јесте заштитник града Солуна- свети Димитије.
Према извору, године 584. одред од пет хиљада Словена напада Солун. Напад Словена, звјери у људском облику, се дешава у октобру када су грађани празновали дан свог заштитника. Спомиње се да је Словена било релативно мало, али да су били веома јаки. Овдје се поставља питање да ли су можда грађани Солуна били упознати са неком мањом, али одабраном групом Словена? Интересантан је податак да су у том хаосу и пламену солунски грађани распознавали словенске крике. Ово само говори о томе да ово није први сусрет грађана са Словенима из солунске околине. Овај напад је одбијен, али је било питање времена када ће да се организује нови. Показало се да је напад врло брзо испланиран, јер већ 586. године удружени Словени са Аварима нападају Солун „најбогатији, најугледнији и најхришћанскији град Тракије и Илирика“. У овој епизоди се светац појављује као ратник, заједно са својим светим ратницима . Према причи су престрављени грађани Солуна на својим зидинама угледали анђеле ратнике који су у пресудном моменту одбранили град, а њима је командовао ватрени човјек на коњу чији се бијели плашт сијао у маси. Поново је чудотворац Димитрије одбранио свој град. Ипак, овај извор показује и другу страну опсаде- несташица и глад проузрокована опсадом. Наравно, чудотворац је још једном показао своју моћ и лађа са житом је допловила у Солун и спасила народ од смрти.
Аутор: Тамара Ћ.
Извор: Византијски извори за историју народа Југославије, том I, Београд 1955, 175-184.