СЛОВЕНСКЕ ОПСАДЕ СОЛУНА (ТРЕЋИ ДИО)

И поред тога што се Солун показао као неосвојив за Словене више пута, они нису одустајали од својих намјера. Сљедећа прича коју нам доносе Чуда светог Димитрија односе се на судбину кнеза Првуда и новог напада Словена на град. Наиме, ринхински кнез Првуд је ухваћен од стране Византинаца и сада његови саплеменици траже да га град Солун ослободи. Интересантно је да за њега моли словенско-солунска делегација, што нас може навести да размишљамо о томе да ли су македонски Словени на неки начин „легализовали“ своје присуство? Или су можда имали неки споразум са градом Солуном? У сваком случају, цар обећава да ће кнеза да пусте када се заврши рат са Арабљанима на истоку. Међутим, један угледни тумач наговара Првуда да преобучен побјегне из затвора. Првуд успјева да побјегне и да се сакрије на имање тумача, али тада креће озбиљна потрага за њим. Потрага је била успјешна и тумач и његова породица кажњени су смртном казном, а Првуд је поново затворен. Покушао је поново да побјегне, али не успијева и његов живот завршава трагично-погубљен је 674. године. Вјерује се да је ово додатно дало Словенима повода да крену у нови напад. Солун је у овим годинама био у тешком положају водећи муку са несташицом и глађу. Стање је било толико лоше да је дио становништва бјежао варварима ван зидина . У оваквим условима се дешава нови напад, а цар шаље 10 лађа у помоћ. Сада већ слабије насељен и слабије брањен град се нашао у веома тешкој ситуацији, али као и прије помоћ долази у најтежим моментима. На зидинама града се појављује свети ратник и чудотворац Димитрије чија снага тјера Словене у бијег. Словени су толико брзо напуштали своје положаје да су чак за собом остављали своје справе. Ове ратне справе су становници Солуна унијели и град.

 

Аутор: Тамара Ћ.

Извор: Византијски извори за историју народа Југославије, том I, Београд 1955, 198-206.