Умјетност и друштвене науке

ПРЕНОС МОШТИЈУ КНЕЗА ЛАЗАРА У РАВАНИЦУ

„Први диполоматски успех кнегиње Милице остварио се у пролеће 1391. године, десетак месеци пошто су њени малолетни синови отпратили своју сестру Оливеру у султанов харем у Едирну. Импресиониран тим далеким путем и запањен сјајем и богатством Бајазитовог двора, Стефан је по повратку испричао мајци да је био поприлично уплашен да ће морати и да се појави пред тим азијатским силником који му је убио оца и покорио земљу. Но када је на двору по протоколу приведен да се поклони падишаху, рекао јој је да је осетио огромно олакшање , јер му се Бајазит љубазно обратио на грчком језику, објаснивши да га је још у раном детињству научио од мајке Тилчичек која је била грчког порекла. Стефан му је прикладно одговорио на грчком, поносан да може да покаже да и он тим језиком веома добро влада. За то су најзаслужнији били његов васпитач епископ Данило (који ће ускоро постати српски патријарх) и мајчина дворкиња монахиња Јефимија која је својим интелектом, искуством и мудрошћу много допринела широком образовању младог кнежевића, за шта јој је он целог живота остао веома захвалан називајући је касније својом другом мајком.

Стефанови описи љубазног пријема који је добио на султановом двору су одобрили кнегињу Милицу да следећег пролећа измоли од Бајазита два обећања: прво, да Турци неће прогањати српску православну цркву и друго, да она, уз помоћ црквених власти, може д припреми пренос моштију свог мужа из Приштине (где је сахрањен после косовског боја) у крипту његове задужбине манастира Раванице. Тај тужни и свечани догађај, у коме је с пијететом учетвовало мноштво српског свештенства и властеле, имао је и политичку димензију до које је кнегињи било јако стало. У тешким временима у којима је земља таворила она је желела да се у народу што пре укорени христолошки култ о кнезу Лазару који не би по важности заостајао за оним о прогенитору немањићке династије, великом жупану Стефану Немањи.“

Н.Моравчевић, Српске властелинке; Државнице и дипломаткиње крајем XIV и првом половином  XV века, Београд 2016, 21-22.