ЈИ ЂИНГ – КЊИГА ПРОМЈЕНА

Најстарији класични кинески текст Ји Ђинг или Књига промјена првобитно је коришћен као вјерски приручник који помаже вјерницима да протумаче бачене стабљике хајдучке траве или новчиће не би ли разумјели живот, донијели исправне одлуке и предвиђали догађаје. Његово поријекло је нејасно, али се развијао 3.000 година, током којих су дописивани „коментари”, укључујући таоистичка, конфучијанска и будистичка веровања.

Главни део Ји Динга подијељен је у 64 поглавља, од којих свако одговара симболу означеном бројем и именом који се назива хексаграм. Сваки хексаграм сачињен је од шест водоравних линија, гдјее испрекидана линија представља јин а пуна линија јанг. Распоред бачених стабљика или новчића упућује на одговарајући хексаграм, за који Ји Ђинг пружа објашњење, понекад загонетно, или „суд”, којим се тумачи његово значење.
лако није сачуван ниједан део оригиналног Ји Динга, његове идеје и данас користе милиони људи широм света да би пронашли одговоре на суштинска питања о људском постојању.

Ји Ђинг се развио из древног кинеског веровања да је свет производ дуалности: јина (негативног/тамног елемента) и јанга (позитивног/светлог елемента), и да један елемент не може да постоји без другог. Главна идеја Ји Ђинга као пророчке књиге јесте да је свака ситуација у људском битисању која се може замислити резултат игре јина и јанга и може се препознати и протумачити одговарајућим хексаграмима.

Најстарији познати кинески симболи за јин и јанг, поред основних хексаграма, пронађени су на запису на  “костима за прорицање”, скелетним остацима корњача и волова који су коришћени у шаманским обредима у вријеме династије Шанг (1600-1046. пре н. е.). Пракса употребе костију за прорицање судбине опала је с порастом популарности Ји Динга у вријеме династије Џоу (1046-256. пре н. е.).

 

Извор: Књиге које су промениле историју, Београд 2018, 24-25