КАМЕН ИЗ РОЗЕТЕ

Француски су војници 1799. у Египту пронашли камен из Розете, комад разбијена црног базалта с натписом који је био пресудан у откривању загонетки старих египатских хијероглифа. Кад се свети египатски хијероглифски систем писања у 4. вијеку послије Христа престао употребљавати, идућих 1400 година нисмо могли прочитати ништа написано њиме. Натпис на камену из Розете написан је трима писмима – хијероглифскому, демотскому (египатско писмо за свакидашњу употребу) те античкому грчкому. Европски су научници схватили да би хијероглифе могли дешифровати с помоћу знања грчкога и почели се тркати ко ће прије прочитати старо писмо.

Енглески полихисторик др. Томас Јунг 1819. године у хијероглифима је име Птолемеј препознао шест пута, при чему му је помогао египатски обичај стављања краљевског имена у картушу, оквир у облику завезане омче ужета који симболише “ограђену заштиту” и “вјечност”. Јунг је тврдио да је сваки хијероглиф из картуше звучни знак којим се сриче грчко име “Птолемаиос”.

ДЕШИФРОВАЊЕ СИСТЕМА

Француски лингвист Жан-Франк Шамполион напосијетку је 1822. године дешифровао натпис показујући да су хијероглифи комбинација звучних знакова и идеограма – слика које означују идеје. У идентификовању звучних знакова помогло му је знање коптскога – касније иначице египатскога коју је сачувала Хришћанска црква. Примјера ради, за знак који показује Сунце открио је да је ријеч о звуку “ра” јер је то коптска ријеч за Сунце. Натпис с камена из Розете заправо је био указ који је 27. марта 196. г. пр. Хр. издало вијеће свештеника у част 13-годишњег краља Птолемеја Петог. Фараони су цијенили подршку свештеника прибављену милодарима храмовима, што је чак споменуто у указу. Захваљујући Шамполиону, египатски текстови писани у чак 3500 година напокон су се могли опет читати, што је придонијело оснивању египтологије, науке која проучава древни Египат.

 

Извор: Цивилизације – Повијест у 1000 предмета, 92-93 стр