ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НИШУ

За развој архива и архивистике у Србији уско је везан град Ниш. Још 1846. године Српско учено друштво је иницирало идеју о чувању писане грађе. Међутим, требало је да прође 50 година да Народна скупштина Краљевине Србије, 2. децембра 1898. године у Нишу донесе Закон о Државној архиви и постави темеље савремене архивистике у Србији. […]

Прочитај више

ИСТОРИЈАТ АРХИВА У СОМБОРУ

Архивска служба у Сомбору бележи своје постојање још од 1749. године и то у оквиру нотаријата – писарнице, Слободног и краљевског града Сомбора. Наиме, привилегованим писмом Марије Терезије од 17. фебруара 1749. године Сомбор добија статус Слободног и краљевског града а према “STATUTA TRIPARTITA” добио је потпуну административну, политичку, економску, просветну и културну аутономију. Тиме […]

Прочитај више

ПОЈАМ АРХИВА И АРХИВСКЕ ГРАЂЕ

Ријеч архив потиче од грчке речи arheion. Првобитно, ова ријеч је означавала зграду (archo). У латинском језику пренијета је као archivium. Ријеч архив коришћена је веома дуго чак и у ХХ вијеку, у више значења. Веома често је коришћена за зграду архива или дио зграде (депо) у који је смештена архивска грађа. Најчешће је означавала, […]

Прочитај више

ДРЖАВНИ АРХИВ СРБИЈЕ

Оснивање Државног Архива Србије Идеја о оснивању установе која би прикупљала и чувала документа која су настала радом државних органа, институција и појединаца први пут се јавља на састанцима Друштва српске словесности 1846. године. Већ следеће године у Србским новинама је објављен чланак о потреби оснивања архива: Ако ћемо цељ ову, да се, то јест, […]

Прочитај више

АРХИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Архив града Бањалуке основан је рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године, са локацијом у згради Народног одбора, бившој Банској управи Врбаске бановине. По одобрењу Извршног вијећа Народне Републике Босне и Херцеговине, број 1719–14 од 30. маја 1956. године, Архив града Бањалуке прераста у Срески архив у Бањалуци, надлежан за […]

Прочитај више