Године 408. на власт је ступио цар Теодосије II, син и насљедник претходног цара Аркадија. Његову владавину обиљежили упади Атилиних Хуна и сукоб његове супруге Евдокије Атенаиде и његове енергичне и веома амбициозне сестре Пулхерије, али и нови проблеми вјерске природе. И док су Вандали пљачкали Тим, а Хуни пустошили остатак царства, источњачка јерес је […]
Прочитај вишеКриза трећег вијека (235-284) која је подразумијевала унутрашње немире и нестабилну власт завршила је доласком цара Диоклецијана на власт 284. године. Крај кризе је проузроковао и помијерање тежишта Римске империје на исток царства. Ова велика транзиција ће се посебно показати у доба владавине цара Константина и доба христијанизације царства, када је на истоку настала и […]
Прочитај вишеЈедан од странаца који је свакако задужио Србију, посебно Београд у Првом светском рату је др Едвард Рајан (14. децембар 1883 – 18. септембар 1923), амерички лекар ирског порекла, велики хуманиста са репутацијом неустрашивог лекара коју је стекао у грађанским ратовима у Мексику и Русији и у Великом рату, а посебно својим радом у Београду […]
Прочитај више“На питању језика у Византијском царству огледају се и многи друштвени феномени карактеристични за Византију: разноликост популације, велика кретања становништва и осцилирање његовог броја или различите могућности апсорпције страног становништва у организам Царства у одређеном тренутку, упоређени са великом асимилаторском снагом моћног државног организма. Чак и ако би се сиријско-арамејски (и са одређеном задршком коптски […]
Прочитај више“Монашки идеали уклапају се у дубоко усађене тенденције византијског друштва. Одбацивање овоземаљског света, породице и било какве имовине открива да је реч о схватању које овоземаљски свет подређује божијем царству, јединој правој отаџбини хришћанина. Живот у друштву, као извор забаве, обележен грехом, удаљава човека од Бога и онај ко га напусти начинио је први корак […]
Прочитај више