Чином свечаног освећења Општинске библиотеке и Музеја, 11. јануара 1931. године, Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након прве позајмне Библиотеке вароши Београдске Глигорија Возаровића. Пре Другог светског рата Пре Другог светског рата Суд Општине града поставља др Марију Илић за библиотекара, и она, угледајући се на принципе рада савремених европских и […]
Прочитај вишеОснивање и прве деценије Народни музеј у Краљеву je основан 1. маја 1950. године, a један од његових оснивача и први управник био је проф. Милорад С. Јовић, чији је предани рад обележио прву деценију установе, када су формиране готово све музејске збирке. На позив управника, у Музеј долази сликар Владислав Маржик, као први конзерватор. […]
Прочитај вишеИдеју за оснивање музеја у Зрењанину (некадашњем Великом Бечкереку) иницирала је градска интелигенција и представници власти некадашње Торонталске жупаније крајем 1902. и почетком 1903. године. Тада је на предлог Торонталског мађарског културног удружења донета одлука о оснивању жупанијске библиотеке и музеја, а у ту сврху је формиран посебан одбор на челу са тадашњим великим жупаном др Лајошем […]
Прочитај вишеИз говора првог бана Из говора првог бана Врбаске бановине господина Светислава Милосављевића на отварању Народног позоришта Врбаске бановине18.10.1930. године у Бањој Луци. “[…] И у низу предузетих мера за боље просвећивање родољубивих Крајишника иза подизање њиховог културног нивоа – стварање бановинског позоришта заузима без сумње видно место. После прилично великих тешкоћа, разних довијања и журних припрема, […]
Прочитај вишеДеветнаести век се са правом назива епохом музеја, како на југословенском тако и на ширем, европском простору. У духу доказивања националног идентитета музеји се формирају не само у Београду, Загребу и Љубљани него и у Риму, Прагу, Будимпешти. Након Аустроугарске нагодбе, по којој Хабзбуршка царевина од јединствене државе прераста у Двојну монархију, шездесетих година XIX […]
Прочитај више