За развој архива и архивистике у Србији уско је везан град Ниш. Још 1846. године Српско учено друштво је иницирало идеју о чувању писане грађе. Међутим, требало је да прође 50 година да Народна скупштина Краљевине Србије, 2. децембра 1898. године у Нишу донесе Закон о Државној архиви и постави темеље савремене архивистике у Србији. […]
Прочитај вишеАрхивска служба у Сомбору бележи своје постојање још од 1749. године и то у оквиру нотаријата – писарнице, Слободног и краљевског града Сомбора. Наиме, привилегованим писмом Марије Терезије од 17. фебруара 1749. године Сомбор добија статус Слободног и краљевског града а према “STATUTA TRIPARTITA” добио је потпуну административну, политичку, економску, просветну и културну аутономију. Тиме […]
Прочитај вишеФормирање музеја Музеј Вука и Доситеја, меморијални музеј, посвећен је двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу. Старија и богатија је Вукова збирка. Оформљена је још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, Мина Караџић-Вукомановић, поклонила његову заоставштину Краљевини Србији. […]
Прочитај вишеОснивање Државног Архива Србије Идеја о оснивању установе која би прикупљала и чувала документа која су настала радом државних органа, институција и појединаца први пут се јавља на састанцима Друштва српске словесности 1846. године. Већ следеће године у Србским новинама је објављен чланак о потреби оснивања архива: Ако ћемо цељ ову, да се, то јест, […]
Прочитај вишеМузеј Српске Православне Цркве баштини традиције манастирских ризница од времена Светог Саве до данас. Иницијатива за формирање црквеног музеја јавља се средином 19. вијека од стране српског патријарха Јосифа Рајачића. Прва организована поставка сакралних и умјетничких предмета у Kнежевини Србији, тзв. Художествена хранилница, отворена је за јавност 1858. године у згради Београдске митрополије, захваљујући архиепископу […]
Прочитај више