Народна библиотека је основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку. […]
Прочитај вишеОснован је Указом кнеза Милана Обреновића IV, 10/22. августа 1878. године на предлог министра војног, пуковника Саве Грујића. Била је ово још једна од манифестација стицања државне независности. Прва музејска поставка отворена је 1904, поводом стогодишњице Првог српског устанка у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића. Музеј се тада налазио у скромној згради подигнутој […]
Прочитај вишеАрхив града Бањалуке основан је рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године, са локацијом у згради Народног одбора, бившој Банској управи Врбаске бановине. По одобрењу Извршног вијећа Народне Републике Босне и Херцеговине, број 1719–14 од 30. маја 1956. године, Архив града Бањалуке прераста у Срески архив у Бањалуци, надлежан за […]
Прочитај вишеНародни музеј основан је указом начелника Министарства просвјете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном мјесту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била […]
Прочитај вишеПојачано занимање наше научне средине за историју Византијског царства, крајем XIX и почетком XX вијека, довело је 1906. године до оснивања Катедре за византологију, треће те врсте у Европи. Сљедећи важан корак у институционализовању ове истраживачке дисциплине учињен је послије Другог свјетског рата. Када је 1947. основан Историјски институт, византологија је била једна од његових […]
Прочитај више