СЛОВЕНСКЕ ОПСАДЕ СОЛУНА (ПРВИ ДИО)
Нама драгоцјен извор у проучавању положаја Словена крајем 6. вијека јесу „Чуда Светог Димитрија“ . Овај спис писан је на грчком језику и потиче из 7. вијека. Постоје два дијела тј. двије књиге. Прва књига је писана око 620. године и сматра се да је њен аутор архиепископ Солуна Јован; аутор друге књиге остаје непознат […]
Прочитај више
ОБИЧАЈИ СТАРИХ СЛОВЕНА У ВИЗАНТИЈСКИМ СПИСИМА
Словени су , као и многи други варварски народи, оставили свој упечатљив траг у ромејским списима. Мишљење о Словенима и њиховим обичајима и религији није се знатно разликовало од византијског мишљења о свим осталим мигрирајућим народима. Дакле, византијски писци су на Словене гледали као на обичне варваре чија су вјеровања и практиковање њиховог паганизма била […]
Прочитај више
СЛОВЕНСКО-АВАРСКА ОПСАДА ЦАРИГРАДА 626. ГОДИНЕ
Прва половина седмог вијека је за Византију представљала веома тежак период. Многа германска племена су угрожавала византијске посједе на Западу, а Персијанци су исто чинили на Истоку, док су Авари на Балкану себи подредили добар дио словенских племена и заједнички су нападали. Византија је покушавала да купи мир са Аварима, али је каганат постајао све […]
Прочитај више
СЕОБЕ СЛОВЕНА У АНАТОЛИЈУ?
Владавина Констанса II (641-668) је у самом старту наишла на многе препреке, али највећи притисак на његово царство вршили су Арабљани са истока. Ствари се наиме мијењају када долази до немира унутар арабљанског свијета, а врхунац немира представљао је грађански рат Муавије и Алије. Муавија је изабран за калифа у Сирији, а Алија (зет пророка […]
Прочитај више
ГУСАРИ У СРПСКИМ СРЕДЊОВЈЕКОВНИМ ЗЕМЉАМА
ГУСАРИ првобитно разбојници уопште. У Душановом законику гуса је разбојништво, а гусар се као разбојник најчешће наводи напоредо са лоповом (тат). Тек у касније време назив је ограничен на морске разбојнике, пресретаче и нападаче на бродове, пљачкаше трговаца на бродовима и обалских насеља. У раном средњем веку Византинци за гусарење оптужују словенско становништво обала. На […]
Прочитај више