Легенда почиње причом о монаху Херману. Затворен у келију манастира Подлежица, након што је прекршио један од завјета, морао је да трпи разне врсте кажњавања и одрицања. Али то није било довољно. Игуман је наредио да га живог зазидају.
Како би се спасао, свом старешини је предложио да му дозволи да ода почаст манастиру тако што ће да напише највећи кодекс свих времена и то за једну ноћ. Негде пред зору схватио је да неће успети да одржи обећање, и зато је у помоћ призвао палог анђела Луцифера да му води руку и спасе живот. Ђаво је пристао, али уз два услова: да задржи његову душу и да се његов лик појави на једној од страница кодекса.
У освит новог дана, игуман манастира је наводно заједно са другим монасима ушао у Херманову келију да провери да ли је књига готова. На његово изненађење књига направљена од животињске коже била је комплетна и садржала је Вулгату, дјела јеврејског историчара Јосипа Флавија, надбискупа Исидора од Севиље, комплетан текст Хронику Боеморум-а, као и низ рецепата, магичних бајалица и листу некролога. Херман је испунио обећање и свом помоћнику и на страни 290 насликао Луцифера.
Иако је ова прича о поријеклу књјиге највероватније дјело маште, само постојање џиновске књиге није. Она се налази у Националној библиотеци Шведске у Стокхолму, а своје име дугује величини која износи 92×50,5×22 цм и тежини од скоро 75 кг. За сада ово дело представља највећи познати средњовековни рукопис и предмет је бројних изучавања.
Научници су успели захваљујући списку некролога да утврде да је књига написана негде између 1204. и 1230. године. Такође, калиграфска и анализа пигмента коју је спровела Национална Географија приликом снимања документарног филма “Ђаволска библија”, указује да ју је написала једна особа са само једном врстом мастила – направљеном од инсеката. С друге стране, научници из Националне библиотеке су израчунали да је за посао оваквог обима једној особи било потребно око тридесет година.
Историјски подаци говоре да је након уништења манастира Подлежица током 15. века, књига завештана манастиру Седлек, а потом и Бревнов и Брумов. Крајем 16. века она постаје део колекције цара Рудолфа Другог, а након Тридесетогодишњег рата шведска војска је односи као део ратног плена и она се до данас чува у овој земљи.
Интересантан податак каже да је крајем 17. вијека букнуо велики пожар у дворцу у Стокхолму и том приликом је захваћена и библиотека, а како би спасио књигу монах је избацио кроз прозор. Сматра се да је том приликом испало неколико листова који и дан-данас недостају.