Умјетност и друштвене науке

ЖЕНА У НАРОДНОЈ ЕПИЦИ

Када говоримо о нашој народној епици, видимо да се њена револуционарност не огледа само у покличима већ и кроз садржину, јунаке и њихове поступке. Јунаци народне епике носиоци су најдубљих народних мисли и осећања, а у њима је и оваплоћена вековна борба и хероизам народа. Историју и дух једног народа ништа боље не осликава од […]

Прочитај више

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НИШУ

За развој архива и архивистике у Србији уско је везан град Ниш. Још 1846. године Српско учено друштво је иницирало идеју о чувању писане грађе. Међутим, требало је да прође 50 година да Народна скупштина Краљевине Србије, 2. децембра 1898. године у Нишу донесе Закон о Државној архиви и постави темеље савремене архивистике у Србији. […]

Прочитај више

МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ – СВЕСТРАНИ АРХИТЕКТА И ЧУВАР КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Валтровића памтимо као управника Народног музеја, оснивача Српског археолошког друштва, покретача првог стручног часописа Старинар, али и као креатора ефемерног спектакла који је пратио крунисање Краља Петра Петрог. Многе велике архитекте су, по неком неписаном правилу, свестране личности. У већини случајева, поред архитектонског пројектовања, инспирацију проналазе у цртању, сликању, али и музици, то јест, свирању […]

Прочитај више

ВЛАДИМИР МАТИЈЕВИЋ, ВЕЛИКИ СРПСКИ ДОБРОТВОР И РОДОЉУБ

Паулина и Владимир Матијевић (Фото: „Википедија”) Идејни творац и оснивач Српског привредног друштва „Привредник” Владимир Матијевић спада у ред највећих добротвора српског народа чије бесмртно дело кроз три века служи као светионик хуманости и човекољубља. Задужио је српски народ, не само постигнућима у области просветитељства и хуманости, већ и високим моралним начелима којима се руководио […]

Прочитај више

СТВАРАЊЕ ОСМАНЛИЈСКЕ МОЋИ

  Стварање османлијске моћи   Увод у ширење ка Европи била су освајања на рачун Византије у њеним малоазијским областима која су почела на прелазу између 13. и 14. века. Првобитна држава Турака Османлија имала је ранг емирата. Настала је на на развалинама некадашњег Селџучког султаната, који је још 1243. године признао врховну власт Монгола. […]

Прочитај више