ЂОРЂО ЂОКО МАЗАЛИЋ

ЂОРЂО ЂОКО МАЗАЛИЋ (Костајница, Босанска Крајина, 05.05.1888 — Сарајево, 28.02.1975)  сликар, историчар уметности  „Аутопортрет са псом“ Основну школу завршио је у Приједору 1898. а матурирао у Великој гимназији у Сарајеву 1909. Професор цртања Ф. Велц га је први поучавао сликарској уметности, а свраћао је и у атеље Ј. К. Јаневског код кога је учио и […]

Прочитај више

ТЕАТАР У САРАЈЕВСКИХ СРБА

24.11.2020. Аутор : Слободна Херцеговина Почеци позоришне умјетности у Сарајеву се везују за угледног српског трговца Максу Деспића, који је први организовао позоришне представе у граду на Миљацки, још за турског „вакта“. На његовој идеји и визији, у каснијим „ћесарским“ годинама подигнут је прво Друштвени дом, који ће у посљератном времену слободе прерасти у Народно […]

Прочитај више

НИКОЛА КОПЕРНИК ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ “ЗАУСТАВИО” СУНЦЕ И “ПОКРЕНУО” ЗЕМЉУ

Никола Коперник је био астроном, каноник, правник, математичар, доктор и економиста. Свијету је најпознатији по дјелу “О гибању небеских тијела” (Де Револутионибус Орбиум Цоелестиум), у којем је описао хелиоцентричну визију свемира – визију у којој Земља више није у средишту свемира, него Сунце, док се Земља и остале планете окрећу око њега идеалним кружним стазама. […]

Прочитај више

ИСТОРИЈА НАЈСТАРИЈЕ БИБЛИЈЕ НА СВИЈЕТУ

  Codex Sinaiticus (јеврејски: קודקס סינאיטיקוס‎, грчки: Σιναϊτικός Κώδικας), Кодекс Синаитикус, написан прије 1600 година, зацјело је најстарији сачувани рукопис Библије. Ово је један од најзначајнијих књига у цјелокупној историји књига и један од изванредних споменика људске културе. Codex Sinaiticus је једини рукопис који садржи цјелокупну Библију на грчком језику; настао је средином 4. вијека […]

Прочитај више

МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Музеј Српске Православне Цркве баштини традиције манастирских ризница од времена Светог Саве до данас. Иницијатива за формирање црквеног музеја јавља се средином 19. вијека од стране српског патријарха Јосифа Рајачића. Прва организована поставка сакралних и умјетничких предмета у Kнежевини Србији, тзв. Художествена хранилница, отворена је за јавност 1858. године у згради Београдске митрополије, захваљујући архиепископу […]

Прочитај више