ДЈЕЦА И БАЈКЕ

“За бајке је карактеристично да сажето и заоштрено постављају извесну егзистенцијалну дилему. То детету омогућује да се ухвати укоштац с проблемом у његовом најсуштинскијем виду, док би сложенија фабула за дете замрсила ствари. Бајка упрошћава све ситуације. Њени ликови су јасно оцртани, а детаљи се уклањају, уколико нису веома важни. Сви ликови су пре типични но изузетни.
Насупрот ономе што се збива у многим модерним причама за децу, у бајкама је зло свуда присутно, баш као и врлина. У скоро свакој бајци, добро и зло су оваплоћени у виду извесних ликова и њихових поступака, као што су добро и зло свеприсутни у животу а склоности и ка једном и ка другом присутне у сваком човеку. То двојство свакако поставља морални проблем и изискује напоре за његово решавање.
—
Жло није лишено својих привлачности – које симболишу моћни џин или змај, моћ вештице, лукава царица у »Снежани« и често је привремено премоћно. У многим бајкама узурпатору успева да за извесно време заузме место које по праву припада јунаку — као што бива са злим сестрама у »Пепељуги«. Не чини кажњавање зло- чинца на крају приче задубљивање у бајке искуством из моралног васпитања, мада је и то њихов део.У бајкама, као и у животу, казна, или страх од ње, само је ограничено средство спречавања злочина. Убеђење да се злочин не исплати много је делотворније превен- тивно средство и зато у бајкама зла особа увек губи. Морал не унапређује чињеница да врлина на крају побеђује, већ то што је јунак најпривлачнији за дете, које се поистовећује с јунаком у свим његовим напорима. Због овог поистовећавања дете замишља да с јунаком пати у његовим искушењима и страдањима, и с њим тријумфује кад врлина победи. Дете сасвим самостално обавља такве идентификације, а унутарње и спољашње јунакове борбе усађују му осећај за морално.”

 

Извор: Б. Бетелхајм, Значење бајки, Београд 2015, 23.