Умјетност и друштвене науке

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА “ТАМО ДАЛЕКО”

Химну српских ратника “Тамо далеко”, написанa током боравка српске војске на Крфу певали су од 1917. године сви савезнички војници на Солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом на крају “Живела Србија”.
Песма Срба о својој отаџбини у Великом рату била је и остала популарна у Европи до дан данас и многи су је интерпретирали на свим меридијанима. Ко је написао и компоновао ову песму?
Године 1922. у Паризу, ауторска права на песму “Тамо далеко”, су призната познатом париском композитору који је наступао под псеудонимом Жорж Мариел. Каталог Француске националне библиотеке у штурој биографији открива: “Аутор је интерпретатор и композитор, инструменталиста и професор цитре, српског порекла, у Француској од 1920. године, држављанство Француске”.
Под уметничким псеудонимом Жорж Мариел се крио Жорж Маринковић, рођен као Ђорђе Маринковић из села Корбова крај Кладова, изданак породице која је генерацијама давала свештенике у области Доњег Кључа у Неготинској Крајини.
По избијању Првог светског рата, Ђорђе је мобилисан и учествовао је у свим борбама са својом Дунавском дивизијом са којом се и повлачио преко Албаније. У то време се за њега везује и прича да је спасао тадашњег Пресотолонаслединка Александра од атентата ког су извесни Албанци припремали на њега док је војска била у Албанији. Стигавши на Крф, написао је стихове и чувену мелодију “Тамо далеко”.
Да је у питању заиста песма написана на Крфу, сведочи позната аустралијска књижевница Стела Франклин која је била добровољац у Болници жена Шкотске на Солунском фронту и пишући о страдањима српских ратника она примећује шта Срби певају – “Тамо далеко, песму о селу, девојци, о земљи”.
Све војске које су се задесиле на Солунском фронту прихватају ову песму као своју. Енглези су је називали “Far way over there”, Французи “Au loin, au loin sur Corfu”, Чеси и Словаци “Tam v dali”… О њеном култном значају за српски народ говори и чињеница да је Никола Тесла сахрањен уз мелодију ове песме.
После прве Маринковићеве верзије текста за “Тамо далеко”, посвећене селу Корбову на Дунаву код Кладова, појавило се безброј варијација на тему, јер су српски војници на Крфу додавали стихове географским појмовима свог завичаја.
“Тамо далеко, далеко крај Дунава
Тамо је село моје, тамо је љубав моја”
Ово је оригинални део песме коју је Маринковић посветио родном селу Корбову крај Дунава.
На Крфу су додати следећи стихови:
“Тамо далеко, далеко од мора
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.
Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Тамо је радост моја, тамо је Београд.
Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.
Тамо далеко, где сунце већ не сија,
Тамо је љубав моја, тамо је Шумадија.
Тамо где хладна протиче Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.
Тамо у брда, Ђетиње где је пут,
Тамо ми суза мајке прелива сваки скут.
Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.
Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су живот дали, заједно отац и син.
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам клицао увек, живела Србија!”
Извор: https://www.facebook.com/groups/317117200007870/permalink/723647029354883/