КО СУ БИЛИ ХЕТИТИ?

Простор Анадолије су кроз вијекове насељавале разне групе народа и одувијек је Анадолија представљала повезницу Европе и Азије. Када данас говоримо о становништву Анадолије помислићемо на Турке, Курде или евентуално Грке, али је некада овом облашћу доминирала једна посебна група- Хетити. Хетити су били група индоевропског поријекла која се издвајала у маси семитских народа Старог истока. Мада су прилично непознати широј јавности, истина је да су они били и јесу од посебног значаја за историју Анадолије.

По чему ми данас памтимо Хетите? За познаваоце историје Старог истока прва асоцијација је ратоборност и моћ Хетита. Били су специфични по ратним колицима која је код њихових непријатеља изазивала и страх и дивљење, али и њиховој дипломатији и односу према покоренима. Наиме, они су и поред ширења своје територије и ратовања остали запамћени по вјештини преговарања и прилагођавања. Од других народа су преузимали оно што им одговара било да се ради о рату или религији или свакодневном животу. Водили су рат против Египћана које је тада предводио чувени фараон Рамзес II. Хетитски краљ Муватали II је у жељи да ојача свој положај на Леванту дошао у сукоб са египатским интересима на тој територији. У оваквим условима је дошло до чувене битке код Кадеша која је и остала запамћена по великом броју ратних колица. Након година непријатељства је закључен и Кадешки мир који је веома битан за цјелокупну историју јер се овдје ради о нама првом познатом сачуваном мировном споразуму двије нације.  Један је од најстаријих примјера античке дипломатије који је завршио рат и обећавао мир.

Мада је Хетитско царство доживјело свој слом око 1190. године п.н.е. његови остаци су и данас видљиви. Један од најчувенијих остатака јесу трагови хетитске престонице Хатуше у којој су пронађене хиљаде глинених таблица, али и чије зидине су остале видљиве и туристички врло атрактивна Лавља капија.

Аутор: Тамара Ћ.

Д. Стефановић, И беше попут птице у кавезу, Београд 2012, 150-156, 223-230.