МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ И ТРИ ЖЕЉЕ ЗА ЗЛАТНУ РИБИЦУ 1994. ГОДИНЕ

Аутор: Јован Петровић

 

У фебруару 1994. године Милан Младеновић, певач, гитариста и фронтмен рок групе ,,Екатарина Велика”, је дао један интервју у оквиру емисије ,,Женске приче” која се тада емитовала на РТВ Београд. На питање које су његове ,,три жеље за златну рибицу”  Милан је одговорио следеће:

 

,, Моја прва жеља је да се да се пробудим и установим да је 1990. година и да кажем себи: ,,Уф ал’ сам нешто ружно сањао”. Друга жеља би била да будем здрав и читав један подужи временски период… значи још једно четрдесет до педесет година. Трећа жеља би била да зарадим довољно новца да са њиме могу да правим разне интересантне ствари као што је музика, као што је … као што је музика.”

Прва жеља је била заснована на његовом негодовању усмереном ка ратним сукобима на простору некадашње СФРЈ. Друга и трећа жеља су биле засноване на љубави према животу и уметничком стварању. Нажалост ни једну од три жеље није остварио. Прва жеља је била неостварива из једноставног разлога. Ратови који су се водили на некадашњим простором СФРЈ нису били сан већ стварност. Друге две жеље су биле оствариве али се као велика препрека њиховим остварењима појавила тешка болест са којом је крајем лета 1994. године Милан почео да води битку.

 

А 24. августа 1994. године није било јасних назнака да код њега постоје икаквих здравствени проблеми, барем они озбиљнији. То вече бенд Екатарина Велика имала је наступ на фестивалу ,,Пјесма Медитерана” који је одржан у Будви. Пре самог наступа Милан је заједно са пријатељима, познаницима и девојком Мајом Маричић проводио августовске дане на црногорском приморју. На основу његових приватних фотографија може се закључити да је Милану као човеку и уметнику пријало море и морска обала као и све оно што такве средине прати, поготово кад је лето.

 

Пре давања поменутог интервјуа Ирени Мишовић и наступа у Будви, тачније крајем 1993. и почетком 1994. године, Милан је боравио у североисточном Бразилу и Рио де Жанеиру и уживао у тропској клими и егзотичним плажама највеће јужноамеричке државе. Визуелни и звучни доживљаји тих крајева, које су нарочито појачавали морски таласи који су константно запљускивали копно, су га по његовим речима терали да одбаци его и да се поново подсети шта је најважније у животу. Заједно са Митром Суботићем Субом, једним од пионира српско-југословенске електронске музике, и још неколико бразилских музичара је снимао у Сао Паулу тада песме за албум ,,Angels breathe”.

Овај албум је садржао песме на српском и португалском језику а музика је била мешавина разних видова електронске и рок музике уз примесе бразилског мелоса. До фебруара 1994. године Милан Младеновић је боравио и у Паризу ради снимања спота за песму ,,Црв” која је такође требала да се нађе на том албуму. Из Париза се вратио у Београд пре поменутог интервјуа Ирени Мишовић, а затим су сви његови напори били усмерени на два циља. Први је био да обезбеди и припреми промоцију и изведбу албума сниманог у Бразилу. Други је био да реши питање око наставка или прекида постојања матичног бенда.

 

Иако су још 1993. године издали квалитетан албум ,,Неко нас посматра” односи у бенду нису увек били добри. Основни проблем је био у томе што поједини чланови нису могли да прате увек Миланов темељан и професионалан однос према свирању, пробама и наступима. Међутим без обзира на те повремене турбуленције у односима, снага и енергија бенда као и велико наслеђе које је сам бенд имао су превагнули ка томе да бенд опстане. Са новим басистом Бошком Станојевићем одсвиран је концерт на београдском Сајму 30. априла 1994. године и најављени су нови подухвати. У оквиру њих је био и наступ у Будви тог 24. августа 1994. године.

Почео је, барем по ономе што сведочи неколико сачуваних VHS снимака на You Tube, са песмом ,,Као да је било некад” са албума ,,С’ ветром уз лице” из 1986. године. Друга песма је била ,,Караван” са албума ,,Дум дум” из 1991. године. Трећа песма је била ,,Just let me play some modern R’n’R music” са албума ,,Неко нас посматра” из 1993. године. Са истог албума је била и четврта песма ,,Анестезија” као и пета песма ,,Заједно”. Шеста песма је била ,, Само пар година за нас” са истоименог албума из 1989. године, иначе један од њихових највећих хитова. Седма и последња песма те вечери  на њиховом наступу била је песма ,,Ти си сав мој бол” са албума из 1986. године, која је такође њихов велики хит. Након наступа Милан је поздравио публику и сишао са бине заједно са члановима бенда који су тада чинили: Маргита Стефановић, Марко Миливојевић и Бошко Станојевић. Појединима у публици је један детаљ зазвучао чудно. Наиме део песме четврте песме са наступа је Милан погрешно отпевао. Стих ,,Отварам очи и кажем одлазим” Милан је отпевао ,,Затварам очи и кажем одлазим”. Овој грешци у певању ће појединци касније придодати значај који у том моменту није имала.

У припремама за одлазак из Будве за Зајечар, на јубиларну двадесет и пету Гитаријаду, Милан се пожалио да се не осећа добро. По повратку у Београд стање погоршало па је завршио у болници на додатним прегледима. Негативна су била тестирања на хепатитис А, Бе, и Це а установљено је да је пукла жучна кеса. Након операције дошло је до коначне дијагнозе- рак са панкреаса је метастазирао на комплетну унутрашњост. Након консултација са лекарима Милан је одлучио да се врати у породичну кућу где су његови родитељи Спаса, војни официр родом из Крушевца, и Даница, девојачки Пухарић, која је била банкарска службеница. По причи његовог бившег колеге из бенда Ивана Фецеа Фирчија, Милан се храбро борио за оздрављење и редовно је шетао око своје зграде у Булевару Милутина Миланковића 28 на Новом Београду, иако је услед болести изгубио доста на телесној тежини. Пријатељи који су долазили да га посете би се веома растужи када би га видели у таквом стању али он би онда њих тешио, иако је он био болестан а они здрави. То нам може потврдити да је Милан поред храбрости имао и висок ниво чојства и достојанства.

 

Почетком новембра 1994. године Миланово стање се нагло погоршало. Спао је на 35 килограма телесне тежине. На позив његових родитеља, а на Миланово инсистирање, 4. новембра 1994. године Маргита Стефановић је дошла код Милана у посету. Провели су неколико сати заједно у разговорима које су завршили након што је Милан заспао у њеном загрљају. Пред одлазак се пробудио и Маргита му је рекла ,,Видимо се сутра” на шта је он само оћутао. Сутрадан 5. новембра 1994. године Милан Младеновић је умро.

Након његове смрти изашао је албум ,,Angels Breath” који је требао да буде ново поглавље у Милановој музичкој каријери. Погрешно отпевао стих у Будви оне августовске вечери добио је своје значење. Од три жеље које је пожелео у емисији ,, Женске ствари” фебруара 1994. године није му се остварила ниједна. Потоње анализе тражиће узроке његове болести у многим стварима. Распад СФРЈ и њене последице, носталгичност за мирнијим и срећнијим временима пре тог распада,  жртве рата посебно оне цивилне и дечије жртве. Сва та дешавања су, кажу неки његови познаници, утицали на то. Помињу неки и неуредан и нездрав живот прожет конзумирањем алкохола, цигарета, опијата и других штетних материја. Наведени узроци и могу и не морају бити тачни у Милановом случају. Оно што је тачно јесте то да је његовом смрћу престао са радом бенд Екатарина Велика. После Милана умрло је још неколико његових бивших чланова бенда и познаника из света рок музике и разних  врста уметности 1980-их.

Али њихово стваралаштво и наслеђе трају и данас. Чак се стиче утисак и да имају веће разумевање и поштовање данас него онда када су стварали, без обзира на негативну репутацију која их је пратила. Једну Миланову песму написану из родољубивих разлога средином 1980-их данас певају многи дечји хорови. У питању је песма са албума ,,Љубав” под називом ,,Земља”. Један стих те песме који гласи ,,и кад је готово, за мене знај тек тад је почело” симболички нам показује да квалитет Милановог стваралаштва, и стваралаштва свих оних који су га пратили кроз каријеру, је одолео зубу времена што говори о каквом је квалитету реч.

 

За писање текста коришћен је:

1. Документарни филм ,,ЕКВ- Као да је било некад”

https://youtu.be/achqXtLAwzk?si=rMEq82S-ne0VdFwn

 

2. Документарни филм ,, Praia du Ventru Eternu- Angels breathe”

https://youtu.be/2j5Dlt_PTpk?si=osGlG5fbrTVjWJyZ

 

3. интервју који је Иван Феце Фирчи дао за канал ,,Балкан Инфо”

https://youtu.be/JNI08azLfYg?si=_al3dHIAAUKuCxps

 

4. интервју који је Милан Младеновић дао за емисију ,,Женске ствари” на РТВ Београд у фебруару 1994. године

https://youtu.be/LF3pAEWI4e4?si=sRMaF71-2kQRWiBI