МУЗИЧКА КУЛТУРА ПРВОБИТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Проучавањем музичког живота данашњих примитивних племена, може се добити слика о животу и музичкој култури народа првобитне људске заједнице.

У самом почетку, музика је била у уској вези са магијом. Њена улога била је да помогне да се нека радња успешно заврши (нпр. лов, ратни походи, призивање кише или лепог времена…). Таква музика је обично била повезана са плесом. У овим магијским обредима било је јако битно да се музика усклади са речима, покретима и мимиком, што наговештава зачетке драмског рода. Карактеристично је и понављање појединих певаних делова у тачно одређеном броју.

Напеви су у почетку били врло једноставни – мелодија је била малог опсега, али је зато динамичко и ритмичко нијансирање било врло богато. Са развојем културе првобитних људи, мењају се и напеви. Опсег мелодије се шири до кварте, квинте, а затим и до октаве, чиме се омогућава фиксирање тоналитета. Појављују се и прве лествице, које се састоје од пет тонова (пентатонске) и имају неколико варијанти (у зависности од распореда интервала). Настају колективне песме – плесови, успаванке, љубавне и епске песме, као и радне песме. Јавља се и подела улога – плесачи више не певају, већ само играју. Организују се и прва такмичења међу племенима уз песму и плес.

Врло брзо долази и до појаве вишегласја, што значи да се једној мелодији супротставља бар још једна мелодија, која је делимично или потпуно различита од прве, али тече упоредо са првом. И ту има неколико фаза развоја: прво се појављују паралелне квинте и октаве, онда кварте и терце, а затим и паралелне секунде. Настаје и развијенији облик вишегласја – хетерофонија, где се обе мелодије крећу у унису, али на појединим местима друга мелодија се удаљава од прве или варира прву мелодију (као кад се пева уз гусле). Бордун је такође облик вишегласја. Представља стално држање или понављање једног истог тона изнад или испод напева.

Инструменти

Први дувачки инструмент био је људски глас, а прве удараљке биле су руке. Првобитни човек је правио инструменте да би могао да произведе звуке које није могао да отпева (звук ветра, кише и сл.). Пошто му је досадило да удара дланом о длан, првобитни човек почео је рукама да удара о неки други предмет или чак предметом о предмет. Тако је настао читав низ различитих удараљки од дрвета и метала. Постојале су и разне врсте чегртаљки, које су биле сматране амајлијама.

Први жичани инструмент био је вероватно музички лук. Личио је на ловачки, али је био већи. Састојао се од резонантне кутије и једне жице, о коју се ударало штапићем. Остали жичани инструменти били су слични харфи, цитри или лири.

Прве флауте настале су од костију птица или од трске и производиле су у почетку само један тон. Касније су на њима направљени отвори, који су омогућавали извођење различитих тонова (музичку слободу).

Пошто је схватио принцип резонанце и увидео на који начин величина инструмента утиче на висину и боју тона, првобитни човек је измислио разне врсте других инструмената и усавршио удараљке, додавши им бубањ и маримбу (врста ксилофона).

 

Извор: https://www.zanimljivamuzika.com/2008/03/muzicka-kultura-prvobitne-zajednice/