Умјетност и друштвене науке

ПАЛЕОЛИТ (1) – ТЕРИТОРИЈАЛНА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПЕРИОДИ И КУЛТУРЕ

Палеолит је назив за најстарије раздобље антрополошке и културне историје човечанства. Овај назив као и већина имена у савремној научној терминологији је сложен од две речи старогрчког језика: палео (од palaios – стари) и литос ( од lithos – камен), дакле: старије камено доба. Термин је стручан, terminus technicus, услован је и самим тим није коначан. Ново схватање историје и дијалектике живота дозвољавају, упоредо са општим развојем научне мисли, да се и у ове археолошке периодизације уносе извесне промене, да се њихови називи приближе новом, ширем и потпунијем знању од онога које су у даљој и блиској прошлости имали аутори ових систематизација и периодизација.

Данас знамо да су палеолитски људи и њихове културе били распрострањени на свим географским ширинама и дужинама наше планете. Докле је ишла та распрострањеност, пре свега у правцу севера и југа, зависило је од климатских и биолошких услова у којима је могао да се одржава и организује живот људских заједница и извора њихове привреде.

Живот палеолитских људи зависио је од живота природе уопштено речено: у областима покривеним вечитим ледом, а таквих је у дилувијуму било много више него што их је данас, фауна и флора нису могли да се развију, живе и одрже. Сличан је случај и са потпуно безводним крајевима. У таквим крајевима и под таквим условима палеолитски људи, као ни фауна која их је привлачила, нису могли да живе. Палеолитски људи су били у старијим и средњим епохама овог доба искључиво ловци. Да су били вешти, упорни и храбри у лову и на највеће и најопасније звери које су биле циљ и плен њиховог ловачког оружја доказ пружају фосилни остаци дивљих звери као што су пећински лав, пећинска хијена, пећински медвед, бизон, мамут, носорог, џиновски јелен и друге животиње леденог доба, који су откривени у пећинама, у којима су живели палеолитски људи у својим природним заједницама.

Према старости појединих епоха и карактеристичним обележјима производа рада и културе палеолитско доба се дели на три основна раздобља:

1. старији или доњи палеолит;

2. средњи палеолит;

3. млађи или горњи палеолит

Свако од ових великих и дугих раздобља дели се на краће периоде, које су име добили најчешће према локалитету на коме су први пут откривени трагови одређених типова нове културе. Морамо напоменути да је и ова систематизација и периодизација условна, јер се мењају границе, и просторне и временске, до којих достижу наша знања о првобит ним људима. И поред очигледних могућности које развој науке и прогрес научне мисли пружају за уношење више прецизности у научна схва тања историје, у археологији још није изграђен нови систем поделе најстарије културне прошлости човечанства и његовог културног развоја. Такав покушај учинио је седамдесетих година прошлог века ослањајући се на дело Луја Моргана “Првобитно друштво”, Фридрих Енгелс својом расправом “Порекло породице, приватне својине и државе”. Иако је ово дело рађено методом историјског и дијалектичког тумачења друштва и његовог развоја, још увек није у археолошкој периодизацији учињен напор да се у социолошкој и економској компоненти да оно место које јој припада.

 

Извор: Бранко Гавела, Археологија, Београд 1997, 9-10 стр