СОЛОН КЛИСТЕН ПЕРИКЛЕ – ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКИХ ТЕОРИЈА

Солон припада трећем поретку атинске демократије. Ситуација у Атини прије његовог доласка
на власт била је веома лоша. Прије Солона је владао Драконт, надалеко чувен по својој
окрутности. За време Драконта грађанска права су имали само они који су носили оружје.
Цјелокупно земљишно богатство било је у рукама владајуће мањине. Обичан свијет је морао да
узима земљу на закуп телом. Обавеза народа је била да успјева да обради земљу, донесе приходе
и расподјели заједно са земљопосеницима – јемчили су својим тијелима.
Мноштво је било потчињено мањини, те се народ дао на побуну против оних који су га водили.
Страначка борба је била дуга и на крају је Солон одабран за посредника и за архонта (врховног
војног заповедника), њему је било повјерена државна управа. Ово се збило око 594.пне.
Аристотел за Солона истиче да је он по роду и угледу био први, а по иметку је потицао из
средње класе.

Дошавши на власт, Солон је ослободио народ забранивши зајмове зајемчене телима, и увео
институцију растерећења којом је укинуо дугове – како приватне тако и јавне. Управо око ове
институције растерећења се плете прича да је солон пре увођења растерећења обавестио неке
своје пријатеље (по некима је чак и сам профитирао). Они су наводно узимали новац и
куповали много земље, а како је дужништво било укинуто, убрзо су се обогатили. Аристотел
ипак декларише ову причу као у основи лажну, јер је Солон у свим другим стварима које су о
њему познате био изразито одмерен и частољубив, те је невјероватно да би се он нечим тако
препреденим и нечастивим бавио.

Солон је утврдио устав и дао друге законе. Закони су били исписани на дрвеним плочама,
причвршћени за стуб у Пританеју. Њихови преписи на каменим плочама, били су постављени
на краљевом трему, што их је чинило јавним за све грађане. Девет архоната се заклињало пред
овим плочама, обавезујући се да ће уколико прекрше неки од закона, посветити златни кип
човека.

Солон је у устав унио битне промјене. Грађане је поделио на четири класе:

пентакосиомедимни – имали су 500 мјера сувог и текућег

коњаници – производе 300 мјера у свом домаћинству, они који су могли држати коња

зеугити – производе 200 мјера

најамници – сви остали по приходу, они немају удела ни у каквој служби

Петакосиомедимни, коњаници и зеугити обављају функцкије деветорице архоната, благајника,
повјереника, једанаесторице и колакрета. Закупци могу учествовати само у скупштини и
судовима.

Солон је одредио да се чиновници бирају жријебом. Свака фила би бирала по десеторицу па од
њих је онда жријебом било изабрано деветоро. Четири филе су, дакле, предлагале четрдесет
кандидата. У Аристотелово доба се унутар самих фила обављао жријеб па су тако утврђивани
кандидати за главно жријебање.

Солон је тако утврдио Деветорицу Архонта. Вијеће Ареопагита је бројало 400 чланова из сваке
филе и оно је требало да чува законе (као што је и раније надгледало спровођење устава), имало
је власт да кажњава и да кроти све који се огријеше о законе, прикупљало новчане казне, судило
онима који се удружују против народне власти – то је прописивао Солонов закон о издаји. Исто
тако, Солон је утврдио и закон којим се они који су аполитични тј. они који се у страначким
борбама не опредијеле ни за једну страну, прогласе нечаснима и да буду лишени права
грађанства.

Аристотел истиче три ствари као најпопуларније у Солоновом уставу: забрана давања зајмова
на тијело; свакоме ко хоће постало је могуће да се заузме за оне којима је неправда учињена;
давање права сваком грађанину да учествује у раду суда.

 

Клистен спада у пети поредак атинске демократије. За њега Аристотел каже да је био под
утицајем етерија – друштва настала ради политичког удруживања аристократа, ради лакшег
остваривања заједничких интереса, антидемократска по усмерењу – привукао је народ к себи
нудећи власт већини.

Клистен је целокупно становништво раздвојио на десет фила, десет родовских заједница које
деле заједничко градско подручје. Раније је било само четири филе које су биле племенске по
карактеру, Клистен филе дели територијално и сврха ове поделе је у томе да се филе што више
измешају да би их што више имало удела у власти.
Утврдио је веће од 500 чланова, педесет из сваке филе. Раније их је било по 100 из сваке филе
па је постојало вијеће од 400.

Клистен је сву земљу разделио по демама, територијалним јединицама, на тридесет дијелова –
десет у градској области, десет у приморју и десет у унутрашњости. Ове су називане тритијама
и жребом је свака фила добила по три, па је свака од фила имала део у свим областима.
Све становнике дема Клистен је учинио суграђанима, нови грађани се нису називали по својим
очевима већ су били прозвани по својим демама – нпр. Перикле, син Ксантипов, из деме
Холарг. Свака дема имала је свог демарха, тј. свог општинског начелника. Неке од дема добиле
су име по месту а неке по епонимима – митским херојима.

Аристотел наглашава да су Клистенове реформе учиниле много више за демократију него што
је то био Солонов закон. Солонов закон је погазила тиранија која се о њега оглушила и бацила га
у заборав. Још једна од одлика Клистеновог устава било је увођење закона о остракизму. Овај
закон је давао право већини да гласањем изопшти некога ко би настојао да истакне личне
интересе насупрот општих. Овај закон је био превентиван, он је требао да сасече у коријену сваку
будућу тиранију. Гласање је било тајно и вршило се тако што је име онога ко је био предложен
за изопштење, требало написати на парчету цријепа који се називао остракон.

 

Перикле (495пне-429пне) је у своје вријеме био толико утицајан да се читав период његове
владавине назива Доба Периклеа.

Рођен је од оца Ксантипа, побједника у борби против Персијанаца која се одиграла код Микале
479.године. На Периклеа су посебно утицали атински софист Дамон и јонски филозоф
Анаксагора. Био је утицајна личност, посебно се издвајао по својој изванредности и
достојанству, својој елоквенцији, мудрости и патриотизму. Међу његовим пријатељима били су
многи утицајни људи тога времена, између осталих био је то и драматург Софокле, историчар
Херодот, скулптор Фидија.

У атинској политици, Перикле је тежио да омогући свим грађанима да имају активну улогу у
владавини. Увео је плаћање грађанима за њихове услуге држави и чланови већнице су бирани
од цијелог атинског тијела. Његова спољна политика била је експазионистичка.
Када је аристократски вођа Кимон, који је гајио наклоност према Спарти, остракизован 461.
Перикле је постао нерпикосновени владар Атине, владајући наредних 15 година. Учинио је
Атину надмоћном на рачун других подређених држава-градова. Огромним благом које је
повратио у градске касе, Перикле је обновио храмове разрушене од стране Персијанаца, и
саградио је многе нове грађевине – најљепшу и свакако најпознатију Партенон на Акропољу.
Овим програмом обнове он је обезбједио да се најсиромашнији грађани Атине запосле а Атина
постане најљепши град античког света.

Под вођством Периклеа, Атина постаје величанствени центар литературе и умјетности.
Надмоћност Атине је изазвала љубомору других грчких градова-држава, посебно Спарте,
Атининог вјечитог ривала. Градови су се плашили Периклеових империјалистичких планова и
зато настојали да савладају доминацију Атине. 431.пне је почео Пелопонески рат. Перикле је
позвао становнике Атике унутар зидова Атине, и допустио пелопонешкој војсци да разори
државне округе. Наредне године је избила епидемија куге која је преплавила град. Народ,
изложен патњама и смрти, се замерио Периклеу. Он је отпуштен с дужности, под оптужбом
злоупотребе јавних фондова, али је ускоро поново устоличен. Умро је од куге убрзо након тога.

Делијска Лига, федерација градова-држава античке Грчке, чија је главна сврха била у томе да
буду спремне у случају могуће обнове агресије од стране Персије. Лига, понекад названа
Делијска Конфедерација, основана је 477. пне послије неуспјеха Персијанаца да запоседну Грчку.
Чинило се вјероватним да би персијска агресија могла доћи преко мора прије него копном, Атина,
најјача поморска сила Грчке, постаје водећа чланица лиге. Конфедерација је имала своје
седиште на острву Делосу, и свака од држава чланица, којих је било више него 200, давала је
допринос у људству и опреми, пропорционално својим капацитетима. Како је време пролазило,
доприноси у људству и опреми су се проредили и на њихово мјесто су дошли доприноси у
новцу, што је постало више као данак Атини. Како се овај тренд наставио, програм Лиге се
постепено промијенио – умјесто да се одбране од Персије, они су јачали Атину. Када се неколико
чланица силом уздржало од напуштања чланства, алијанса суверених држава је
трансформисана у оно што се модерним језикомназива Атинско царство.

 

Извор: https://www.docsity.com/sr/solon-klisten-perikle-skripta-istorija-politickih-teorija/280513/?src=social_login