Због тога што су многе литургијске песме преношене усменим путем, данас не можемо да реконструишемо најстарије српске мелодије, а са сигурношћу не можемо тврдити ни ко су били први композитори на овим просторима. Ипак, три имена издвајају се у српској средњовековној традицији као познати композитори, чија дела се и данас изводе.
Фотокопија Псалтикије, са песмом Кир Стефана Србина “Ниње сили”, foto: NSUD,CC BY 3.0, via Wikipedia
Стефан Србин, некад потписан као „Кир Стефан“, или „Степан доместик“, „Стефан доместик у граду Смедереву“ или пак „Стјепан дијак“, мистична је личност српске средњовековне музике. Ни данас нема поузданих података о времену у коме је живео, јер према неким тврђењима – живео је на Светој Гори негде у периоду 1360-1430. године, а према другим, Кир Стефаново стваралаштво везује се за средину XВ века. Трагања за овим композитором, доместиком (хоровођом), Протопсалтом (главним појцем у у десној певници) и дијаком (преписивачем) довело је до манастира код Куманова у Македонији, манастира у Румунији, а затим и до двора деспота Лазара Бранковића.
До сада је откривено пет литургијских песама на српскословенском и грчком језику који се приписују Стефану Србину. Најзначајнија и најдужа његова песма је „Ниња сили небесније с нами невидимо служет“, која се пева уместо Херувимске песме на Литургији пређеосвећених дарова у време великог поста. Та песма и још једна – „Вкусите и видите“ налазиле су се у једном од најзначајнијих рукописа за историју српске црквене музике – Псалтикији.
Овај зборник, заведен под инвентарним бројем 93 чувао се у Народној библиотеци Србије, све до 6. априла 1941. године, када је заувек нестао у бомбардовању библиотеке. Једино што је као сећање остало на ову значајну рукописну грађу је 12 фотографисаних листова, које је 1937. године, за потребе својих истраживања фотографисао композитор Коста П. Манојловић. Међу фотографисаним страницама, нашла се и песма „Ниње сили“. Испод и изнад црквенословенског текста српске редакције црвеним тушем је забележен и грчки текст ове песме, тако да се претпоставља да је певана на два језика. Песме Стефана Србина забележене су касновизантијском неумском нотацијом. Песма „Ниње сили“ први пут је, прилагођена модерном нотном запису, изведена у Охриду, у цркве Свете Софије, поводом 12. међународног конгреса византолога 1961. године. Прилагодио је Димитрије Стефановић а извео је Хор београдских мадригалиста.
Стефан Србин је као преписивач рукописа (дијак) за деспота Лазара Бранковића преписао један зборник са беседама и житијем Јована Златоустог. Рукопис је дуго чуван у манастиру Крушедолу а данас је у Музеју Српске православне цркве у Београду. Позната су још два рукописа Стефана
Ако се држимо средине XV века, као времена у коме ствара Стефан Србин, можемо рећи да је био савременик још двојице значајних аутора – Исаије Србина и Николе Србина. Зборник с краја XV века за који се претпоставља да потиче из манастира Матејче код Куманова, а који се чува у Народној библиотеци у Атини доноси и дела ова два аутора.