ТРИ ИСКУШЕЊА ПСИХОЛОГИЈЕ
Наука која се развија неријетко мора да савлађује отпор околине. Ометају је предрасуде, идеолошке догме, одсуство неопходних средстава и много другог. Ипак, ма како било чудно, сувише повољна ситуација може се за науку показати погубном.
Астрологија која је накупила велики број доказа о кретању небеских свјетлећих тијела, која је разрадила најкомпликованије методе прорачуна, потпуно је могла да прерасте у праву науку – астрономију. Али, астролошке прогнозе су увек биле тражене, доносиле су и сада доносе велике паре, и резултат је такав да је све до данашњег дана астрологија бизнис, хоби, пристрасност, све – само не наука.
Њемачки мислилац Карл Маркс лансирао је неколико интересантних идеја; неке од њих су обогатиле научни поглед на друштво. Али, десило се да је Марксова теорија у Лењиновој слободној интерпретацији постала државна доктрина у СССР-у. И данас је мало ко од савремених економиста спреман да прихвати чак и здраве Марксове идеје; умјесто да допринесу развоју науке, оне су послужиле као идејна база једног најнељудскијих у историји људских режима.
Кал наука буде одмах призната и бављење њоме постане корисно, ни о критици ни о спремности за ревизију ставова не може се говорити. А то значи да нема развоја, наука залази у ћорсокак и претвара се у псеудонауку.
Положај психологије у том погледу веома ризичан. Млада, неукорјењена област знања брзо је почела да бива веома тражена. Показало се да њене технологије могу давати опипљиве резултате у бизнису и политици. Психологија – то је савремено, модерно, престижно. Као нечисти дух у пустињи из јеванђељске приче, савремена цивилизација нуди психо- логији три искушења.
Прво искушење – новац. У ситуацији кад јасних критеријума ефикасности рада, на пример, психотерапеута, нема, свако ко себе прогласи за љекара дше може да зарађује повелике паре. Посебно се то дешава у Русији, јер у њој нема традиције коришћења психотерапеутске помоћи. Уосталом, и амерички систем припреме психоаналитичара – сложен, многостепен и скуп – такође не даје гаранције. Умногоме он подсјећа на финансијску пирамиду: да би се доспело у круг изабраних треба прво да се плати, а то после омогућава да се узимају паре не само од клијената, него и од других који желе да уђу у тај круг.
Психолози који имају посла с персоналом фирми, који разрађују кампање за продају робе и праве рекламне спотове, који припремају кандидате за висока места на изборима, који издају своје књиге с одговорима на све што се догађа у животу, обично стичу велике приходе. Притом, они могу бити варалице, као кројач у бајци Ханса Кристијана Андерсена „Царево ново одело”. Не мора увек њихова обмана да буде намерна, човјек може добронамерно да ради оно чему су га научили: да користи потребне термине, да прави графике, да нуди клијентима тумачење њихових снова. Али да тачно процјени има ли резултата од обраћања психологу, наручиоци, послодавци, клијенти, данас нису у стању. Остаје само да се ослушне своја интуиција. Можда ће она рећи не- што као „Цар је го!” Разумљиво је да они који зарађују од психологије, не желећи да губе своје приходе, нису заинтересовани за непристрасно оцјењивање својих идеја. Али и поштени стручњаци се у тој ситуацији не осећају пријатно, критику тешко прихватају.
Друго искушење је власт, могућност да се једноставно и ефикасно утиче на понашање људи. Неколико сасвим једноставних поступака и саговорник је спреман да се сложи са свим што ти кажеш. Огромна популарност књига Дејла Карнегија и неуралгично програмирање говоре о томе колико људи силно желе да имају власт над другим људима. То је веома згодно: насмјешиш се шефу, честиташ му таштин рођендан, питаш како му је омиљено морско прасе и већ си добио повишицу на послу. А какве могућности се пружају у личном животу! Треба само одредити „главни систем опажања“ човека, рефлектовати његове позе и гестове и појављује се шанса да одведеш пред олтар малтене сваког кога изабереш. Лако, ефикасно, примамљиво. Политичар не мора озбиљно да се односи према изборном програму ако може да добије симпатије бирача само слушајући савете психолога о томе шта да говори и како да се понаша. Родитељи немају разлога да се удубљују у односе с дјецом, ако имају у резерви комплет рецепата који омогућавају да утичу на њихово понашање. Неке од препорука су сасвим разумне и увијек су их, макар и сасвим несвјесно, користили људи; неке звуче чудно. Али нема се времена за размишљање, треба што пре овладати великим бројем „пријемника” како би побједио друге. Својеврсна трка у психолошком наоружању. У одређеном степену она стимулише развој науке као што је стварање атомске бомбе стимулисало развој физике. Ипак, треба ли сматрати стварање бомбе добитком?
Коначно, последње искушење – власт над људским душама. Већ данас је психолог способан да доста успјешно манипулише другим човеком, да га јако уздрма, изведе из душевне равнотеже. Познати су случајеви кад људи постају зависни од психотерапеута, не могу да живе без редовних сусрета с њима. Постоји и озбиљнија опасност која је одражена у масовној свијести многобројним причама о зомбирању. У роману Џорџа Орвела „1984.” показано је како узајамни односи бола и страха уз једноставну психолошку обраду тјерају човека да изгуби идеале, да се одрекне своје љубави, слободе. Нажалост, у историји постоји пуно потврда да се нешто слично догађало и у стварности. И нема никаквих гаранција да се неће догађати и у будућности, истина, не посредством грубог насиља, већ на основу професионалних, научно проверених метода – својеврсних калауза људске душе.
Треће искушење још није најактуалније зато што ниво психолошких знања још није довољно висок, али је оно најјаче и најопасније. Власт над душама је ђаволски привлачна, она дозвољава да се човек осећа равним Богу, да се осећа као власник Најважније тајне. Она трује душу онога ко је њоме обузет и после сваког сљедећег корака све му је теже да се врати назад.
У представи људи данас постоје два лика психолога: мађионичар који види све и може с чудесном лакоћом да измијени живот; и варалица, продавац магле, који узима новац просто за здрав разум замотан у мутне термине. Хоће ли њихов лик бити замијењен истинитим научником који греши, који се мучи, сумња, али је чврсто привржен трагању за истином, који је спреман да за њу жртвује и богатство и амбиције? Од тога у којој мери ће психологија успети да превлада искушења зависи не само њена будућност, него и будућност човечанства.
Извор: Енциклопедија психологија – Човек, Београд 2003. 66-67 стр