ЂАВОЉИ ВИОЛИНИСТА

Италијански композитор и виолиниста, Николо Паганини, сматра се једним од највећих виртуоза на виолини. Његов отац био је лучки радник, али и велики обожавалац музике. Свог сина је још у петој години учио да свира на мандолини, а од седме године Николо учи и свирање на виолини. Почиње да узима часове и код разних виолиниста, прво у Ђенови, а онда и у Парми, али захваљујући свом невероватном таленту, врло брзо превазилази своје учитеље.

Око 1800. године, са само 18 година, Паганини креће на концертну турнеју по целој Италији. Његови концерти били су потпуно неуобичајени за то време. На виолини је изводио праве вратоломије, нешто што публика до тада још није видела. Између осталог, свирао је пиззицато и левом и десном руком, а често је изводио и целу композицију на само једној жици. Према неким причама, Паганини је пре концерта намерно засецао три жице, како би оне у току концерта пукле и онда би он био „приморан“ да концерт заврши свирајући само на једној жици

Његова европска слава почиње од 1813. године, када је одржао један од својих невероватних концерата у чувеној Ла Скали у Милану. Од тада његови наступи постају прави монденски догађаји на којима се окупља тадашња елита. Иако је цена карте бивала сваки пут све већа, концертне дворане су сваки пут биле пуне.

Због својих невероватних техничких и музичких способности, веровало се чак да је Паганини био у дослуху са самом ђаволом. Његова појава ишла је у прилог тим гласинама – био је веома мршав, бледог и оштрог лица, рашчупане косе.. Без обзира на све то, уживао је велики углед и поштовање, а жене су га свакодневно опседале.

Паганини је свирао на виолини чувеног Ђузепеа Гварнерија, коју му је поклонио један богати обожавалац. Ову виолину Николо је назвао „Топ“, због њеног снажног и експлозивног звука. Занимљиво је да су све жице на тој виолини биле постављене на истој висини, за разлику од уобичајене поставке жица. Вероватно је и то био један од разлога што је Паганини могао да свира истовремено на три или чак све четири жице. Своју виолину заветовао је Ђенови, свом родном граду, где се може видети и данас.

Као композитор, Паганини је био инспирација многим композиторима. Његов финале Другог виолинског концерта Франц Лист је прерадио за клавир – чувена „La Campanella“. Јоханес Брамс и Сергеј Рахмањинов (између осталих) написали су варијације на Паганинијев 24-ти Каприс у а-молу. Паганини је веома љубоморно чувао своје композиције. На пробама са оркестром никада није свирао целу деоницу виолине, а на концертима је своја дела углавном изводио напамет.

Још 1820. године, услед константног концертирања и путовања, код Паганинија су се појавили први знаци исцрпљености. Његово здравље било је додатно погоршано тровањем живом, која се у то време користила за лечење сифилиса. Чак је полако почео и да губи вид. Међутим, седам година касније, успева да се поново врати на сцену. После још једне серије исцрпљујућих концерата (одржао их је више од 150!), све болеснији, Паганини се враћа у своју вилу у Парми, где наставља да држи локалне концерте. Свој последњи концерт одржао је у Торину 16. јуна 1837. године.

Последње године свог живота Паганини проводи у Паризу и Ници са својим сином. Умро је 27. маја 1840. године, од туберкулозе грла.

 

Извор: https://www.zanimljivamuzika.com/2008/05/davolji-violinista/