ПОЗНАТИ ФИЗИЧАРИ И ЊИХОВА ОТКРИЋА

ФИЗИКА (грчки: phusis, fysis – природа) је наука која се бави проучавањем природе. Она проучава особине природних појава, узроке њиховог настанка, као и законитости по којима се те појаве дешавају. Многи физичари су проучавали понашање и међусобне везе материје у простору и времену и при томе дошли до великих открића која су променила свет.

 

Архимед (287 – 212 п.н.е) је био грчки физичар, математичар и механичар из Сиракузе на Сицилији. Школовао се у Александрији, тадашњем културном центру света и био је један од најпаметнијих александријских ученика. Својим открићима отворио је нове области у науци. Први је израчунао приближну вредност броја π (π = 3,1408 до 3,1429) и пронашао методе за израчунавање обима круга и за израчунавање површине и запремине лопте и ваљка. Открио је закон о пливању тела, закон полуге и први доказао законе равнотеже. Био је добар механичар и изумео је велики број алата, справа и машина које су помогле његовим сународницима да се одбране од напада Римљана. Након две године успешне одбране Римљани су освојили град Сиракузу и убили Ахимеда. Према његовој жељи, сународници су му на гробу подигнули споменик, на коме су се налазила два геометријска тела, ваљак и лопта у њему. “Еурека!” је његова изрека.

 

Галилео Галилеј (1564 – 1642) је био италијански физичар, математичар, астроном и филозоф природе. Његова су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Оснивач је балистике, науке о кретању пројектила и зачетник метеорологије, науке о земљиној атмосфери и променама у њој. Доказо је да се зрно метка испаљеног из оружја креће по путања у облику параболе, изумео је први термометар, пропорционални компас, хидростатичку вагу која одређује густину тела и развио теорију о употреби клатна у часовнику. 1609. године конструисао је први астрономски телескоп и њиме је видео планине на Месецу, Млечни пут као огромни скуп звезда, Јупитерове сателите, Венерине мене и Сунчеве пеге. Кружење сателита око Јупитера је помогло Галилеју да схвати да се не обрће све око Земље и да она није центар свемира. Због те тврдње црква га је прогласила кривим и осудила на доживотни затвор. “Ипак се окреће” је реченица коју је изговорио кад су га осудли, иако се пре тога јавно одрекао свог учења.

 

Исак Њутн (1643 – 1727) био је енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе. Први је доказао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела врше под истим физичким законима и да је за то одговорна иста сила коју је назвао универзална гравитација. Своју теорију гравитавије објашњавао је помоћу јабуке и њеног вертикалног пада са дрвета на земљу. Први је описао везу између кретања тела и сила које делују на тело кроз три закона кретања која се зову Њутнови закони кретања и представљају темељ класичне механике. Направио први практични рефлексиони (огледалски) телескоп и открио да се помоћ тростране призме бела светлост може разложити у спектар различитих боја, а да уз помоћ сочива и помоћу друге призме, овај спектар може поново да се сложи или састави у зрак беле светлости.

 

Луиђи Галвани (1737 – 1798) је био италијански физичар и анатом, који је открио је да мишићи и нервне ћелије стварају електрицитет. Испитивао је деловање електрицитета на жабље мишиће и 1780. године открио да се жабља нога грчи када се истовремено додирне жицама од различитих метала, које су на другом крају спојене. На основу Галванијевих истраживања Александро Волта је касније открио и направио прву батерију. Галвани је сматрао да електрицитет долази из мишића, док је Волта сматрао да долази из метала, што је и доказао израдом прве батерије.

 

Мајкл Фарадеј (1791 – 1867), је био енглески физичар и хемичар, члан краљевског друштва. Открио је два основна закона електролизе и везу између магнетског поља и светлости. Његово најзначајније откриће је познати Фарадејев закон електромагнетне индукције који представља основу електротехнике. Доказао је да простор ограничен неким проводљивим материјалом или мрежом направљеном од таквог материјала има особину да блокира спољашње статичко електрично поље. Тај простор се зове Фарадејев кавез или Фарадејев штит. Његовим именом названа је мерна јединица за електрични капацитет – Фарад (Ф), као и ротација равни поларизације светлости у магнетном пољу – Фарадејов ефекат.

 

Хајнрих Рудолф Херц (1857 – 1894) је био њемачки физичар по коме је мерна јединица за фреквенцију, Херц (Хз) добила име. Он је био први који је доказао постојање електромагнетског зрачења и електромагнетних таласа. Током својих експеримената открио је да је брзина електромагнертних таласа једнака брзини светлости, да електросигнали могу путовати кроз ваздух. Први је направио уређај који је производио радио таласе, а на основу његовог открића израђен је и први радио. Открио је у фотоелектрични ефекат који је касније објаснио приметивши да електрифицирани објекат губи снагу са ултраљубичастим зрацима.

 

Алберт Ајнштајн (1879 – 1955) је био немачки теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Формулисао је Специјалну и Општу теорију релативности, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике и објаснио фотоелектрични ефекат. Иако је најпознатији по релативности Нобелову награда за физику добио је 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта. Био је ожењен Миленом Марић Ајнштајн, познатим српским научником. У народу име „Ајнштајн“ је синоним за човека високе интелигенције или за генија.

 

Извор: https://www.boske.rs/stranice/fizicari.html