МАСАКР У ПАНЧЕВУ 1941.

Аутор: Миљанић Малиша
Немачке власти у Југославији су током и након Априлског рата вршиле масовне ратне злочине, сматрајући их систематско исплативим и одрживим. Учесталост немачких злочина током 1941. је посебна, тешка и опширна тема за дискусију. Знамо да је Крагујевачки Октобар најчешће помињан, па чак и опеваван злочин из 1941. Ипак, тема данашњег текста је масакр у Панчеву, који се десио 22. априла 1941. године.
Ко је био Рудолф Хофман, нациста којем је суђено пред немачким судом 1973. за убиство 36 српских цивила у Панчеву? Хофман је био десна рука Хајнриха Химлера, лидера озлоглашеног СС-а ( скраћеница од нем. Schutzstaffel- Заштитни одред), паравојне формације, на коју је Хитлер мотрио. Дакле, Хофман је био члан СС, огранак RHSA- Reichssicherheitshauptamt, или у слободном преводу- Главна безбедносна канцеларија Рајха. Чланови овог огранка ће касније бити оптужени за ратне злочине и злочине против човечности. Хофман, човек од поверења, био је задужен за масовне ликвидације током 1941. у окупираној и подељеној Југославији.

Истрага о овом злочину почела је тек 1963. након што је фотограф Вермахта Герхард Гронефелд објавио фотографије злочина. Видео- снимак масакра угледао је светлост дана 1997. па стога није био доказ на суђењу. Поред тога што се на фотографијама, што су потврдили немачки сведоци, види да су жртве били цивили, Хофман је ослобођен уз образложење да су стрељани партизани који су по међународном праву могли бити осуђени на смрт.
Брозова Југославија није узела активно учешће на овом суђењу, и није обезбедила документацију и сведоке из Панчева, јер је тада имала врло јаку и развијену економску сарадњу са Немачком, те није желела да поквари односе.

Југословенска војска повукла се из Панчева 11. априла 1941. Пре одласка, стрељали су девет фолксдојчера, који су шпијунирали за Немце. Они су сахрањени 22. априла ујутру уз војне почасти. Њихова смрт изазвала је узнемирење у немачкој заједници у Панчеву, те су се на сахрани чули захтеви за осветом према локалном живљу. Немачка војска искористила је убиство немачког официра из снајпера за освету локалним Србима. Командант места објавио је да ће за сваког убијеног или рањеног немачког војника стрељати по десет Срба. Претресом кућа 21. априла ухапсили су стотињак људи, у чијим су кућама пронађени делови југословенских униформи, трофејно или застарело оружје.

Даринка Шишкуловић је обешена, јер су локални фолксдојчери тврдили да су снајперисти дошли из њеног ресторана. Стрељан је дечак у чијој су кући на зиду нашли окачену свечану сабљу, која је припадала његовом оцу, официру који је умро пре рата. Јозеф Фајгел, немачки становник Панчева, сведочио је да је лично познавао најмање 25 људи међу погинулима који никоме нису учинили ништа лоше. Изабрани таоци пребачени су у хотел Еспланада (данас хотел Хедонист), где је одржано суђење, којим је руководио горе поменути Хофман.
Обешени су: Милановић Милан, Миливојевић Милутин, Чадик Јаков, Кочеш Фрања, Царан Милорад, Азицки Пера, Мирђић Ђорђе, Жестић Владимир, Максин Јован, Тополовачки Александар, Сковран Мирко, Ристић Љубомир, Јефтић Миленко, Адамовић Јован, Стојков Душан, Радак Коста, Ћосић Таја и поменута Шишкуловић Даринка. Сви су били Панчевци, сем Миливојевића, који је био из Омољице код Панчева.
Стрељани су: Хумановић Тихомир, Гробановић Иван,Тешановић Гојко, Пантелић Сава, Хаџић Душан, Грујић Ђура, Хакер Шандор, Марков Тома, Перић Стева, Црни Ђура, Новак Маријан, Миленковић Драгутин, Недић Пера, Димковић Тихoмир, Атанацковић Драга и Радивој, Аврамов Васа и Пинтер Стеван, сви из Панчева.

Жртве пред извршење смртне казне

Све жртве, остављене су на том месту 24 сата, након чега су их рођаци сахранили. Штефан Клајбер, етички Немац, који је радио као преводилац, рекао је 1967. у истрази у Немачкој да је у собу било увођено по 10 људи, да им је било забрањено да говоре, као и то да је Хофман ишао од једног до другог и говорио: “Ти висиш, за тебе метак. ” Вешање је махом било намењено имућним Србима, како би се српска заједница застрашила или обезглавила.
Тополовачки се, примера ради, истицао у мартовским демонстрацијама против тројног пакта, док је Максин, професор историје, критиковао фирера. Мирко Сковран био је наставник математике у Гимназији, Тихомир Димковић градски функционер и син локалног православног свештеника, који је био активан у многим друштвено- националистичким удружењима. Љубомир Ристић био је библиотекар и музејски чувар, популаран међу омладином, итд. Немачки војник Хорст Хохенберг, изјавио је у истрази да жртве нису биле везане и да су два војника морала да пуцају на сваког, те да су преживели добијали метак у главу.

Вешање је извршено на безуман, болестан, садистички начин. Жртве су натеране да гледају вешање претходника и како се немачки војници иживљавају на телима мртих, називајући их свињама и бацајући камење. Вешање је вршио локални Немац, Херман Брум, који је везане људе ударао пре вешања. Он ће као члан СС-а погинути 1943. у борбама у Босни. Локални Немци су се сликали поред обешених људи, крадући им притом драгоцености из џепова.
Панчевка Ана Милд, рекла је у истрази, да је видела не само немачке војнике, већ и стотине Панчеваца, како се утркују да се сликају са жртвама. Хајнрих Келер, у време масакра осмогодишњи дечак, изјавио је да је масовно погубљење окончало мирољубиву културу суживота подунавских Шваба и Срба, јер су сурово убијени невини људи.

Масакр у Панчеву није највећи, али је први најбоље документован злочин нациста у Југославији, у смислу расположивих и доступних фотографија и снимака. Само две улице у Панчеву носе имена жртава- Владимир Жестић и Јован Максин. На православном гробљу у Панчеву налазе се две спомен- плоче, које су подигнуте тек 2010. година, готово 70 година након масакра…
Занимљивост: Панчево је у моменту масакра део Београда. Истог дана када је масакр извршен, у Бечу су се, са циљем поеле Југославије, састали немачки и италијански министар, Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано. Банат је остао део уже Србије, а Панчево је одузето Београду. Ту одлуку до данас нико није променио.