Започињући изградњу нове престонице средњовековне Србије, деспот Ђурађ Бранковић је желео да створи модеран престони град, а не искључиво безбедно војно упориште. Постепено Смедеревска тврђава је добијала све важне елементе великог средњовековног града. За веома кратко време Смедерево је постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар Србије. Стога би, сходно околностима настанка, концепцији […]
Прочитај више“Како су се звали људи који су насељавали сјеверну Босну током касног бронзаног и жељезног доба, знатно је теже утврдити него што је то био случај са подручјима о којима је било говора у претходна два поглавља. У дјелима старијих писаца антике ови се крајеви или не помињу или се о њима говори посве уопштено. […]
Прочитај вишеЊемачки метеоролог и геофизичар Алфред Вегенер аутор је теорије о плутању (помјерању) континената, која је била претеча савремених идеја о тектоници плоча. Како су га занимали облици обалних црта Африке и Јужне Америке, које се готово савршено допуњавају, вјеровао је да су некада сви континенти били повезани у суперконтинент којег је назвао Пангеа, и који […]
Прочитај вишеГеографија Птолемеја из Александрије врхунац је древног географског знања и једино сачувано дјело те врсте, настало вјероватно прије средине другога вијека нове ере. У приличној мјери засновано на изгубљеном трактату извесног Марина из Тира, који је живео и радио око 100. године нове ере, Птолемејево дјело подијељено је на два дијела: технички, првенствено замишљен као […]
Прочитај вишеСрпски научник, географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Географског друштва у Београду рођен је 12. октобра 1865. Године. Цвијић је бип председник Српске краљевске академије од 1921. године до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају (“Балканско полуострво и јужнословенске земље”, […]
Прочитај више