На самом завршетку Првог свјетског рата, када је постало потпуно јасно да је слом Аустроугарске неминован и када је до њега и дошло, Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба, као представничко тело југословенских народа с подручја Хабзбуршке монархије, односно његова влада у Загребу нашла се озбиљним проблемима, унутрашње и спољне природе, које није било могуће […]
Прочитај више
„Током читаве историје, Византија је имала несрећу да је, грубо речено, непрестано морала да ратује на два фронта, источном и западном. На Истоку су непријатељи Царства најпре били Персијанци, потом Арабљани и напослетку Турци, Селџуци, па Османлије. У XI столећу Византију је опасно угрозило надирање Селџука који су са лакоћом сломили арабљанске снаге у Азији, […]
Прочитај више
Лазар Хиландарац (Лазар Србин или Лазар Црноризац) био је српски монах и часовничар родом из Призрена. Живио је крајем 14. и почетком 15. вијека. Сматра се да је Србију напустио након Косовске битке и склонио се у Русију. Тамо је остао упамћен по томе што је 1404. године направио и поставио први часовник у Русији. […]
Прочитај више
Бербери (или како они себе још називају Имазигени) су народ који насељава сјевер Африке, тачније државе попут Марока и Алжира. Сматра се да су они домородачко становништво Сјеверне Африке, мада и они данас показују степене сродства како са Европљанима тако и са Арапима. Први велики ударац за Бербере било је ширење Арапа сјевером Африке. До […]
Прочитај више
Палеографија се бави поријеклом, настанком, процесом развоја, типологијом писма, као и правописом докумената. Ријеч палеографија састављена је од двије грчке речи palais (стар) и grate (писмо). Палеографија се бави писмом писаним на било којој подлози (камену, дрвету, воску, пергаменту, платну, папирусу, папиру). Палеографска обељежја докумената значајна су и за сазнање и утврђивање писама, вријеме настанка, […]
Прочитај више