“На питању језика у Византијском царству огледају се и многи друштвени феномени карактеристични за Византију: разноликост популације, велика кретања становништва и осцилирање његовог броја или различите могућности апсорпције страног становништва у организам Царства у одређеном тренутку, упоређени са великом асимилаторском снагом моћног државног организма. Чак и ако би се сиријско-арамејски (и са одређеном задршком коптски […]
Прочитај више
“Монашки идеали уклапају се у дубоко усађене тенденције византијског друштва. Одбацивање овоземаљског света, породице и било какве имовине открива да је реч о схватању које овоземаљски свет подређује божијем царству, јединој правој отаџбини хришћанина. Живот у друштву, као извор забаве, обележен грехом, удаљава човека од Бога и онај ко га напусти начинио је први корак […]
Прочитај више
“Како су се звали људи који су насељавали сјеверну Босну током касног бронзаног и жељезног доба, знатно је теже утврдити него што је то био случај са подручјима о којима је било говора у претходна два поглавља. У дјелима старијих писаца антике ови се крајеви или не помињу или се о њима говори посве уопштено. […]
Прочитај више
Аутор: Јован Малешевић Прије него што се дотакнемо златних времена старе Грчке, која ће почети појавом Хомера, важно је испричати историју настанка двију цивилизација: Минојске и Микенске. Ове двије цивилизације удариће темеље софистицираном друштву, те ће од њих настати коначан врхунски успон у астрале. Данас је на распореду Минојска цивилизаија.. Почнимо мало изван времена са […]
Прочитај више
Палеолит је назив за најстарије раздобље антрополошке и културне историје човечанства. Овај назив као и већина имена у савремној научној терминологији је сложен од две речи старогрчког језика: палео (од palaios – стари) и литос ( од lithos – камен), дакле: старије камено доба. Термин је стручан, terminus technicus, услован је и самим тим није […]
Прочитај више