Послије смрти василевса Лава III 741. године, на византијски трон је сјео његов најстарији син Константин V (741-775), који је још од друге године живота (720. године) био крунисан и проглашен савладаром. Овај цар носио је надимак Копроним, што би се могло превести као Ђубриви, Ђубреимени, Изметоимени. Надимак је добио јер се, према тумачењу […]
Прочитај вишеКрстионица кнеза Вишеслава, с краја 8. и почетка 9. века, има српско порекло. О Вишеславовој крстионици се расправља од њеног открића. Она буди знатижељу археолога, историчара, других истраживача, али и шире јавности. У научним круговима дуги низ година се води расправа о томе да ли се на крстионици спомиње хрватски или српски кнез Вишеслав. Хрвати […]
Прочитај вишеУ повести о судару два велика царства и два владара постоји и прича о трећем учеснику, српском кнезу кога је ова битка прославила иако је у њој учествовао на страни поражених. Владавину једног од најзначајнијих отоманских владара Бајазита I обележиле су три битке. С првом (Косовска битка) дошао је на власт, с другом (Никопољска битка) […]
Прочитај вишеАутор: Малиша Миљанић Крсташки ратови главно су обележје историје у периоду од 1095-1270. Ове верске ратове воде Хришћани и Муслимани, који су једни друге називали неверницима. Први крсташки рат је индиректно иницирао Алексије I Kомнин (1081-1118). Он је био свестан ужасног положаја, у ком се налазила Византија, а и прогресивне, незаустављиве доминације Селџука. Византија […]
Прочитај вишеУ раним вијековима хришћанства, поред црквених догми, на стварање култа икона утицали су многи подстицаји. У почетку лик Исуса Христа није свугдје изазивао исте почасти као портрет римског цара. Цареве слике су биле изложена у судовима, пијацама, позориштима и другим јавним мјестима. Приликом смјена на престолу, портрет новог цара слат је из Константинопоља у све […]
Прочитај више