Архив града Бањалуке основан је рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године, са локацијом у згради Народног одбора, бившој Банској управи Врбаске бановине. По одобрењу Извршног вијећа Народне Републике Босне и Херцеговине, број 1719–14 од 30. маја 1956. године, Архив града Бањалуке прераста у Срески архив у Бањалуци, надлежан за […]
Прочитај вишеНародни музеј основан је указом начелника Министарства просвјете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном мјесту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била […]
Прочитај вишеПојачано занимање наше научне средине за историју Византијског царства, крајем XIX и почетком XX вијека, довело је 1906. године до оснивања Катедре за византологију, треће те врсте у Европи. Сљедећи важан корак у институционализовању ове истраживачке дисциплине учињен је послије Другог свјетског рата. Када је 1947. основан Историјски институт, византологија је била једна од његових […]
Прочитај вишеЗа Хомерово име везане су Илијада и Одисеја, епови који представљају најоригиналнију творевину хеленског духа. Поред сличности у изразу и стилу, између Илијаде и Одисеје постоје знатне разлике. У Илијади су сви јунаци утопљени у рат, а њихови поступци условљени ратном ситуацијом; мотиви смрти и неминовности су свуда. У трагедији је смрт једини могући крај за њене јунаке, и то је њихов слободан избор. […]
Прочитај вишеАутор: Јован Малешевић Кад се хеленска књижевност, и то она која се развила у времену политичке самосталности, упореди са старим нехеленским књижевностима, и то с вавилонском и египатском, које су независне од ње, затим с јеврејском, која се развила под утицајем вавилонске и египатске, и, напослијетку, с римском, која се развила под утицајем хеленске и […]
Прочитај више