ПТИЧИЈИ СВЕТАЦ 1. АВГУСТ

“Да грабљивице не носе кокошке.” Птице, поготову грабљивице, на разне начине бивале су устремљене на рад у домаћинству и плодове у пољу, наносећи штету усјєвима и воћу или грабећи живину испред куће. Зато су, током године, више пута људи, посебним обичајима или обредима, посвећивали пажњу овој напасти. Да би отклонио штету коју могу нанијети, домаћин […]

Прочитај више

СОКРАТ

СОКРАТ (469–399) – атински филозоф, од оца каменоресца и мајке бабице. Био је ожењен Ксантипом, чије су џандрљивост и наопака нарав постале пословичне. Служио је у војсци и истакао се храброшћу у неколико битака. Као члан Вијећа од пет стотина, успротивио се притиску скупштинске већине да војсковође које су добиле поморску битку код Аргинуса буду […]

Прочитај више

ВЛАСИ

ВЛАСИ – остаци романизованих староседелаца, који су се после досељења Словена одржали као сточари у мањим или већим скупинама, у разним деловима Балканског полуострва. У повељама српских и босанских владара из првих деценија XIII века власима се називају и Дубровчани као потомци романског становништва. Од друге половине X века па надаље власи се јављају као […]

Прочитај више

12 ТАБЛИЦА (НАЈСТАРИЈИ РИМСКИ ЗАКОН)

  ДВАНАЕСТ ТАБЛИЦА – на њима је био урезан најстарији римски законик (Lex duodecim tabularum), за који Ливије каже да је „извор свег приватног и јавног права“. Сматра се да је Дванаест таблица донела посебна државна комисија Десеторице (decemviri legibus scribundis), највероватније у два сазива, 451. и 450. пре н.е. Таблица – од бронзе или, […]

Прочитај више

СТАРОЕГИПАТСКЕ КЊИГЕ МРТВИХ

Староегипатска Књига мртвих је збирка погребних текстова која се користила скоро 1.500 година. Садржала је магијске и религијске чини или бајалице и илустрације, записиване и исцртаване на свитку папируса, који је полаган у гробницу заједно с преминулим. Веровало се да те чини пружају души преминулог знање и моћ који су јој потребни за безбедан пролазак […]

Прочитај више