ВРХУНАЦ ИКОНОБОРСТВА У ВИЗАНТИЈИ

  Послије смрти василевса Лава III 741. године, на византијски трон је сјео његов најстарији син Константин V (741-775), који је још од друге године живота (720. године) био крунисан и проглашен савладаром. Овај цар носио је надимак Копроним, што би се могло превести као Ђубриви, Ђубреимени, Изметоимени. Надимак је добио јер се, према тумачењу […]

Прочитај више

КРСТИОНИЦА КНЕЗА ВИШЕСЛАВА

Крстионица кнеза Вишеслава, с краја 8. и почетка 9. века, има српско порекло. О Вишеславовој крстионици се расправља од њеног открића. Она буди знатижељу археолога, историчара, других истраживача, али и шире јавности. У научним круговима дуги низ година се води расправа о томе да ли се на крстионици спомиње хрватски или српски кнез Вишеслав. Хрвати […]

Прочитај више

ПОЈАВА ИКОНОБОРСТВА У ВИЗАНТИЈИ

У раним вијековима хришћанства, поред црквених догми, на стварање култа икона утицали су многи подстицаји. У почетку лик Исуса Христа није свугдје изазивао исте почасти као портрет римског цара. Цареве слике су биле изложена у судовима, пијацама, позориштима и другим јавним мјестима. Приликом смјена на престолу, портрет новог цара слат је из Константинопоља у све […]

Прочитај више

ПРИКАЗ ТРОГЛАВОГ АНТРОПОМОФОРНОГ БОГА

Посебно мјесто у хришћанској иконографији заслужује начин представљања Свете Тројице у виду једног тијела с три лица, тј. с главом у којој се стапају три христолика лика (чеони или en face, лијеви и десни полу-профил) или трију глава постављених на једно тијело, као што може бити и са три лица и три пара руку (међу […]

Прочитај више

МАЛА СРПСКА СВЕТА ГОРА: 10 МАНАСТИРА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ

У Овчарско-кабларској клисури налази се десет манастира. Оно што је највредније и најлепше у овој клисури, удаљеној 18 километара од Чачка, од чега застаје дах и што трајно остаје у сећању, створила је природа: богата и живописна флора и фауна, пропланци, стрме литице, планине, пашњаци, али поврх свега многобројни извори здраве воде (чак 38), који […]

Прочитај више