Умјетност и друштвене науке

ТАНГО

Танго, као препознатљива врста музике и плеса, свој настанак веже за радничку класу у сусједним лукама Буенос Аиреса (Аргентина) и Монтевидеа (Уругвај, Бог те видео). Сви извори истичу велики утицај афричких заједница и њихових ритмова, док су инструменти и технике свирања које су донијели емигранти из Европе, почетком 20. вијека, имали главну улогу у крајњој […]

Прочитај више

АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ – УМЕТНИК КОЈИ ЈЕ “ЗРАКОПИСОМ” ЗАПИСАО СРПСКУ ИСТОРИЈУ

Фото: Марко Стојановић Да није било Анастаса Јовановића, питање је да ли бисмо знали како су заиста изгледали неки од најзначајнијих научника, државника и уметника прве половине 19. века у Србији. Пред Анастасовом четвртастом кутијом са објективом, стрпљиво су стајале величине попут Вука Караџића, Ђуре Даничића, Петра Петровића Његоша, Милице Стојадиновић Српкиње, Бранка Радичевића, Димитрија […]

Прочитај више

ПЕЋИНА У НАРОДНИМ ВЈЕРОВАЊИМА

ПЕЋИНА – место где борави нечиста сила; пут којим се стиже у подземни свет. Пошто у њој нема светлости, пећина припада свету таме, a одвојеност од људског света истиче и њен затворени простор. По народним космолошким представама, пећина повезују овај онај свет, који се налази, како се често замишља, унутар земље или под земљом. У […]

Прочитај више

БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА

Чином свечаног освећења Општинске библиотеке и Музеја, 11. јануара 1931. године, Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након прве позајмне Библиотеке вароши Београдске Глигорија Возаровића.   Пре Другог светског рата Пре Другог светског рата Суд Општине града поставља др Марију Илић за библиотекара, и она, угледајући се на принципе рада савремених европских и […]

Прочитај више

КРАТАК ПРЕГЛЕД СРПСКОГ ШТАМПАРСТВА

Павле Ивић и Митар Пешикан Већи део историје српског штампарства у ствари је повест о рвању културе с тешким историјским приликама. Век настанка штампарства подударио се с почетком најмрачнијег периода српске историје – падом српских земаља у вековно турско ропство. То је била велика опасност и за Европу. Док се слагала Гутенбергова Библија (1453), султан Мехмед Освајач […]

Прочитај више