Оснивање Државног Архива Србије Идеја о оснивању установе која би прикупљала и чувала документа која су настала радом државних органа, институција и појединаца први пут се јавља на састанцима Друштва српске словесности 1846. године. Већ следеће године у Србским новинама је објављен чланак о потреби оснивања архива: Ако ћемо цељ ову, да се, то јест, […]
Прочитај више
Еуклид је био грчки математичар који је живео у четвртом вијеку прије нове ере и познат је по томе што је аутор књиге „Елементи“, једног од најутицајнијих дела у историји геометрије и математике уопште. Еуклида и организација геометрије Мало се зна о Еуклидовом животу. Рођен је у граду Александрији у Египту и […]
Прочитај више
Италијански композитор и виолиниста, Николо Паганини, сматра се једним од највећих виртуоза на виолини. Његов отац био је лучки радник, али и велики обожавалац музике. Свог сина је још у петој години учио да свира на мандолини, а од седме године Николо учи и свирање на виолини. Почиње да узима часове и код разних виолиниста, […]
Прочитај више
Римски цар Аугуст, познат и као Гај Октавијан, оставио је дубок и неизбрисив траг у историји Римског Царства. Један од најзначајнијих артефаката који свједоче о његовој владавини је статуа Аугуст из Примапорте. Ово ремек-дјело римске умјетности из 1. стољећа п. н. е. представљају изванредан примјер квалитете и симболике коју су Римљани уклесали у своје скулптуре. […]
Прочитај више
Раздобље млађег палеолита обухвата три главне епохе: Орињачку, Солитрејску и Мадленску. Оне падају у доба хладних ледених и међуледених периода вирмске геолошке епохе – једне глацијације и њених интерглацијација. У апсолутној хронологији оно траје приближно између 45.000 и око 15.000 година прије н.е., негдје, у сјеверним областима, и до нижих датума. И за одређивање хронолошких […]
Прочитај више